Михаил Фјодорович Романов.
Владимир Бојко/Global Look PressДржава коју је као владар затекао Михаил Фјодорович Романов била је у очајном стању. Десет година су различите домаће и стране банде, војске, такозвани пољски интервенти и „самозванци“ харали по земљи. Народ је умирао од глади и ширила се куга. Људи су јели коњско ђубриво и усољено људско месо, писао је руски писац Алексеј Tолстој. Они који су преживели, бежали су на север, према Белом мору, на Урал и у Сибир.
Цар Михаил Романов је био млад и неискусан и до 1619. државом је владала његова мајка Марфа. „Поред младог цара није било паметних и енергичних људи“, писао је историчар Николај Костомаров. „Смутно доба је дало своје плодове. Сам Михаил је био добар, али превише меланхоличан, није имао превелике способности владара, али није био ни глуп. Био је необразован, и како кажу, кад је постао цар није знао ни да чита.“
После ослобађања 1619. године из пољског заточеништва оца младог цара, патријарха Филарета (Фјодора Никитича Романова, првог човека из рода Романових који је носио то презиме), власт је фактички прешла у његове руке. Све важни државне документе су потписивали и цар и патријарх.
Цар Михаил Романов је одувек био слабог здравља и умро је од асцита у 49. години.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу