Пет особина руских мушкараца које се допадају женама целог света

Илустрација: Аљона Репкина

Да ли су руски мушкарци заиста зрелији, галантнији и одважнији од мушкараца других националности?

Пажња! Све што је наведено у тексту засновано је на личном искуству. Ми не можемо сносити одговорност за вашу „другу половину” из Русије, ако је случајно имате. Ако причамо о пудингу, а вама треба доказ да је то заиста пудинг, онда ћете морати да га пробате!

1. Зрелост

Илустрација: Аљона Репкина

„Он увек размишља о томе како да уштеди новац и купи кућу или направи викендицу. Никада нисам срела мушкарца који са својих тридесетак година озбиљно размишља о томе како да се скући и осећа се мизерно само зато што својој дами не може да обезбеди леп стан”, каже Сидни Вичидомини из Италије, која две године има дечка из Русије, а познаје га већ три и по године.

„Руси су спремни да живе као одрасли људи већ са својих 20-25 година, док Немци или Италијани обично не размишљају о томе пре него што напуне 35. Ја мислим да је онај који касније одрасте заправо кукавица”, додаје Малвина Холовња из Пољске. Она је две године у браку са Русом. „Ми волимо руске мушкарце зато што они теже да преузму одговорност за заједнички живот и заиста се томе посвете”.

„Руски мушкарци се не боје обавеза и заснивања породице. Они у томе виде нешто природно. Обе наше културе доживљавају породицу као нешто најважније у животу”, каже Паула Неира Пардо из Колумбије, која се четири године забављала са дечком из Русије пре него што је пре месец дана ступила са њим у брак.

Али то није све што се може рећи о „старијем” понашању. Сидни Вичидомини додаје: „Са друге стране, живот није само штедња и прављење куће. Треба да постоје још и ноћни изласци, одмори и занимљиви догађаји. Ја, додуше, не мислим да треба живети баш на високој нози, али је то оно у чему ми, Италијани, долазимо до изражаја. Ја волим да све буде и помало узбудљиво!”

Такође треба истаћи да руски мушкарци понекад нису претерано комуникативни или самоуверени када се поведе разговор о њиховим сопственим осећањима. „Они се обично постављају као заштитници, тако да разговор о проблемима са партнером за њих може бити тежак”, коментарише Паула Неира Пардо.

„Њима се у детињству не усађује да разговарају о својим осећањима и то им понекад ствара проблеме када одрасту. ’Дечаци никада не плачу’ – то је најглупља фраза коју сам икад чула, али је руски момци стално понављају”, каже Сесил Руж из Француске, која се пре 16 година удала за Руса. „У руском друштву улоге жене и мушкарца генерално имају већи значај него у Француској, и начин размишљања је мало класичнији. Код њих мушкарац треба да зарађује новац и да је поуздан, а жена треба да се уз њега осећа безбедно као иза ’каменог зида’”.

2. Галантни романтичари старог кова

Илустрација: Аљона Репкина

„Он је романтичан када то најмање очекујем. На пример, недавно ми је ставио цвеће на јастук кад сам се будила. Другом приликом је упалио свеће и припремио ми миришљаву купку”, прича нам Белинда Гибсон из Јужне Африке, која се већ две године поноси својим мужем из Русије. „Он се не придржава клишеа, нити му је битно да ми поклони цвеће у најприкладнијем тренутку, на пример на заласку сунца. Он има свој сопствени стил, сиров и аутентичан, и то ме обара с ногу”.

„Ја за свог дечка кажем да је ’витез без мане и страха’, јер ми је изјавио љубав већ на трећем састанку”, додаје Сидни Вичидомини из Италије.

А ево шта каже Малвина Холовња из Пољске: „Он мене третира као принцезу и понаша се као џентлмен – купује ми цвеће, носи моју торбу и плаћа вечере у ресторанима”.

А опет, ко се боље разуме у галантност од Францускиња? Сесил Руж објашњава: „Руски мушкарци углавном такође теже да буду галантни – да понесу торбу, поклоне цвеће, итд”.

„Све у свему, ја мислим да је он галантан и романтичан. Такве особине нисам видела код Новозеланђана, Турака, па чак ни код Енглеза са којима сам се састајала. Он се увек понаша као џентлмен, отвара врата, носи моје торбе, пита ме јесам ли гладна или жедна и увек се брине о мени”, прича Софи Хејзелхерст са Новог Зеланда, која се годину дана забављала са Русом, а сада је већ три месеца у браку са њим.

Ени Профатилова из САД додаје: „Мени прија што ми је муж галантан. Придржава ми врата и увек пита да понесе намирнице, али при томе никада не очекује кувано јело на столу или чистоћу у кући, као што раде поједини руски мушкарци”.

Па ипак, забављање са руским мушкарцем има и своје лоше стране: „Никада ми не дозвољава да говорим на ’какане’ теме, али баш никада!”, узвикује Елизабет Блек из Велике Британије. Она се скоро годину дана виђа са Русом.

3. Неприкосновени приоритети

Белинда Гибсон је то сажето овако објаснила: „И ако ми он то не каже, ја знам да би он ради мене убио бика. Он је ’прави човек’, ако то уопште има смисла говорити”. Ми сматрамо да има.

Бри Винчестер из САД се пре две године удала за Руса. Она каже: „Чак и ако сви остали мисле да је он гњаватор, према мени је он увек добар и увек у свему мени даје предност”.

„Он узима у обзир моје планове и моје мишљење”, коментарише Малвина Холовња.

„Могу вам рећи да је он одговоран човек. Њему смо увек на првом месту моја ћерка и ја”, констатује Силвина Ангел Гимони Семјонова са Филипина. Она ће ускоро обележити две године брака са Русом.

Американка Надин Агилар, која је већ пет година удата за своје „руско злато”, додаје: „Код њега ми се највише свиђа то што ме подржава у већини мојих намера, идеја, одлука и авантура, колико год да су на први поглед чудне или ’сулуде’”.

Са друге стране, Софи Хејзелхерст са Новог Зеланда истиче да љубомора може бити проблем: „Понекад се он брине када ја разговарам са другим мушкарцима, када им пишем поруке и слично. Моје пријатељице са посла које су Рускиње кажу да су и њихови мужеви такви, тако да је то можда ствар културе”.

Надин Агилар све то објашњава филозофски: „Као и већина Руса, он је понекад врло искрен и отворен, што је за Русе нормално и прихватљиво. За друге народе то понекад може бити неочекивано, посебно када се преведе на енглески или када се каже на енглеском у разговору са припадницима других нација. Руси не умеју тако добро да скривају своја права осећања као што умеју Американци, али то се може третирати и као позитивна особина која показује да се Руси мање фолирају. Ми, Американци, волимо да будемо ’политички коректни’ и много пазимо шта ћемо рећи да не наљутимо или увредимо саговорника”.

4. Он ће вам одгонетнути „тајну руске душе”

Илустрација: Аљона Репкина

„Заволела сам Руса, а затим сам исто тако заволела Русију. То је за мене било потпуно неочекивано”, признаје Сидни Вичидомини из Италије.

Белинда Гибсон се слаже: „Стално ме радују и фасцинирају језичке и културне разлике, исто као и сличности, којима се смејемо и о којима можемо сатима да водимо веома занимљив разговор”.

Ени Профатилова је поносна што има прилику да упозна руску културу у тако блиском контакту са њом.

Што се тиче недостатака, изгледа да се понешто још увек задржало из совјетске прошлости. „Не знам зашто, али сви Руси, нарочито мушкарци, имају осећај да су некако лошији људи од Немаца или Американаца. Не мислим да они треба да имају такве комплексе”, каже Малвина Холовња из Пољске.

„Он учи италијански, тако да може да разговара са мном и са мојима. Ко зна, можда ће се и запослити и остати да живи у Италији. Учење језика схвата врло озбиљно, посвећен је ономе што ради и поноси се тиме! Али понекад се испољавају и трауме некадашњег совјетског ђака. Не разумем зашто он чак ни аутобуску карту не може да купи у Италији, а да се не извињава због граматичких грешака које прави”, пита се Сидни Вичидомини.

5. Жива душа

Илустрација: Аљона Репкина

По свему судећи, руски мушкарци умеју да уживају у животу.

„Он је заиста луцкаст! Нико не може да ме засмеје као он”, каже Елизабет Блек из Велике Британије. Белинда Гибсон се слаже: „Он јесте опрезан у озбиљним стварима, али се невероватно спонтано придржава правила ’живи и пусти друге да живе’”.

Ени Профатилова: „Мој муж је талентовани сликар. Има око за ликовну уметност и ухо за класичну музику. Сигурна сам да је то што је одрастао у Москви допринело одређеној перцепцији културе. Ја сам као ’хиљадугодишња’ Американка сигурна да је у мом окружењу готово немогуће наћи некога са таквим особинама”.

Није, међутим, све тако ружичасто. Силвина Ангел Гимони Семјонова каже: „Могу рећи да су пиво и вотка његова слаба тачка. Мислим да руски мушкарци воле да пију зато што сви њихови пријатељи раде исто то. Што се мене тиче, све је идеално осим алкохола. Али ја се радујем што он постепено све више контролише ту своју навику и своди је на минимум”.

Слажемо се са Белиндом Гибсон, која специфичне особине руских мушкараца овако описује: „Они воле крајности, што је и иначе карактеристично за Русију. За њих не постоји ништа ’између’”.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!