Рихард Зорге: Шпијун који је Хитлеру запржио чорбу

Након завршетка Другог светског рата овај велики херој није био промовисан у совјетској јавности скоро две деценије, све до 1963. године, када је Никита Хрушчов одгледао француски филм под називом „Ко сте ви, мистер Зорге?“, чија је радња заснована на врло упечатљивом животу маестралног совјетског шпијуна Рихарда Зоргеа. По речима еминентног иторичара Стјуарта Д. Голдмана, совјетски лидер је питао руководиоце КГБ-а да ли је то истинита прича. Одговор је био потврдан и Зорге је постхумно награђен звањем Хероја Совјетског Савеза.

Зорге је био, вероватно, најуспешнији интернационални шпијун 20. века. Рођен је 1895. године у граду Бакуу (који је тада припадао Руској империји). Отац му је био Немац, а мајка Рускиња. Пар година након рођења са породицом се сели у Немачку, где одраста у аристократским круговима немачког друштва. Историчари се, међутим, слажу да су руски корени још у младости оставили дубок утисак на Зоргеа.

Придружио се немачкој армији пред почетак Првог светског рата, и чак је награђен Гвозденим крстом. После демобилизације због повреде упознаје се са делима Карла Маркса и постаје социјалиста. Завршио је докторат 1919. године и придружио се Комунистичкој партији Немачке. У наредних неколико година Зорге је често узимао учешћа у агитацији Левице.

Због проблема са немачким властима бежи у Совјетски Савез 1924. године и придружује се Коминтерни – совјетској структури која је служила као инструмент за рад са страним комунистичким партијама. Зорге се први пут огледао у улози агента војне обавештајне службе почетком 1930-их у Кини.

У то време је већ стекао репутацију „женскароша“. „Зорге је био згодан и харизматичан. Жене му нису могле одолети, а мушкарци су му се дивили“, пише Стјуарт Голдман у чланку на сајту History Net. Био је ожењен Рускињом (позоришном глумицом), али је имао много љубавница.

Јапан је 1932. године анектирао Манџурију, после чега су Москву почели да брину јапански планови везани за совјетски Далеки исток. Зорге је добио задатак да створи мрежу агената у Јапану како би се што више сазнало о намерама Токија у погледу Совјетског Савеза.

Уредник новина у Немачкој је пристао да пошаље Зоргеа као дописника у Јапан. Чак је написао и пропратно писмо пуковнику Еугену Оту, немачком војном аташеу у Токију. Испоставило се да је то било савршено покриће за Зоргеа. От, који ће касније постати немачки амбасадор у Јапану, нехотице је помогао Зоргеу да створи агентуру у Токију, и био је један од најбољих његових информатора у наредних неколико година.

Радио је са Рихардом Зоргеом у тзв. Зоргеовом прстену, заједно са Максом Клаузеном, Озаки Хотсуми и Мијаги Јокотом и југословенски новинар Бранко Вукелић. Вукелић је био запослен од стране француског листа Хавас и београдске Политике као специјални дописник. Вукелићеве главне активности су биле скупљање информација из јапанских новина и магазина, као и из амбасада и новинарских контаката, а био је надлежан и за фотографски посао.

Зорге је живео близу полицијске станице у Токију и често је виђан на јавним местима како галами у припитом стању, окружен женама. Поједини историчари верују да је Зорге био у интимној вези чак и са женом Еугена Ота. Немачки амбасадор је вероватно све то гледао кроз прсте јер му је От помагао да боље упозна јапанску политичку сцену, што се може закључити на основу појединих извештаја.

Ко сте ви, мистер Зорге?, 1961. Извор: kinopoisk.ru

Најважнија открића

Зорге је сазнао за немачко-јапанске преговоре против Антикоминтернског пакта који су директно били усмерени против Совјетског Савеза. То је био један од његових првих шпијунских успеха у Јапану.

Затим је 1939. упозорио на покушаје које Јапан чини како би наговорио Немачку да формира антисовјетску војну алијансу, што је подстакло Јосифа Стаљина да интензивира преговоре са Берлином који су резултирали пактом Молотов-Рибентроп. Тај потез је потпуно осујетио планове да Јапан нападне Совјетски Савез заједно са Немачком и тако примора Русе да се боре на два фронта.

Већ у децембру 1940. године Зорге је упозорио да Немачка може напасти Совјетски Савез. Како се наводи у књизи „Стаљинов шпијун“ Роберта Вајманта, Зорге је 30. маја 1941. године информисао Москву да напад може почети последње недеље јуна.

Стаљин је одлучио да игнорише та упозорења, а за Зоргеа је рекао да је то „изрод који је поотварао фабрике и јавне куће у Јапану“. Историчари још увек дискутују о томе да ли је Зорге јавио Москви тачан датум Операције Барбароса. У сваком случају, чим је напад почео, Стаљин је одмах променио став према врхунском обавештајцу.

Да је Јапан напао совјетски Далеки исток у исто време када је Немачка напала на Европском фронту, последице би биле катастрофалне. Међутим, Јапан је био у рату са Кином и морао је да одлучи хоће ли напасти Совјетски Савез или француске, британске и холандске колоније у Азији.

Хоцуми Озаки је био близак јапанској влади и помогао је Зоргеу да оцени опасност коју Јапан представља за Совјетски Савез. Зорге је информисао Москву да ће се Токио усредсредити на јужни фронт и напашће Русију само ако Црвена армија брзо буде поражена у рату против нацистичке Немачке. Мајстор шпијунаже је успео да добије од Ота потврду информације о томе како Немачка није убедила Јапан да без одлагања нападне Совјетски Савез.

На основу ових података Совјетски Савез је у новембру 1941. године са руског Далеког истока пребацио на европски фронт 15 пешадијских и 3 коњичке дивизије, 1.700 тенкова и 1.500 авиона, пише Стјуарт Голдман. „Управо то моћно појачање је преокренуло ситуацију у Бици за Москву у првој недељи децембра 1941, у исто време када је Јапан извршио напад на Перл Харбор“, пише он у листу History Net.

Хапшење

Зоргеове тајне радио-поруке биле су шифроване једнократним кључем (совјетска техника шифровања) и јапанској тајној полицији су изгледале као „абракадабра“. Па ипак, у Зоргеа се сумњало. Гестаповац из немачке амбасаде је добио задатак да га прати, и тако је Зорге коначно ухваћен.

Други извештаји упућују на закључак да је кројачица, коју је врбовао агент нижег ранга Озаки, одала Зоргеове агенте када је ухапшена. Рихард Зорге је ухапшен у октобру 1941. Он је пристао да сарађује са властима уколико обећају да неће ухапсити његову љубавницу Ханако Иши и жене његових колега. Јапанци су прихватили тај услов.

После три године проведене у затвору јапанске власти су понудиле Зоргеа у замену за Јапанца који је био затворен у СССР-у, али су Совјети изјавили да га не познају. Његов повратак у Совјетски Савез не би одговарао Стаљину, јер је овај игнорисао Зоргеова упозорења да Немачка припрема напад.

Зорге и Озаки су погубљени 1944. године. Зоргеова љубавница Иши је поштеђена и касније је примала совјетску пензију.

У поштоваоце совјетских обавештајаца убраја се и енглески писац и морнарички официр Јан Флеминг. „Зорге је човек кога ја сматрам најопаснијим шпијуном у историји“, пише Флеминг о обавештајцу који је вероватно послужио као инспирација за романе о Џејмсу Бонду.

Николај Кузњецов - најбољи Стаљинов диверзант

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!