Шест чудних ствари којима Руси доводе странце у недоумицу

Владимир Смирнов/TAСС
Поједини моменти руске традиције и културе се не могу баш тако лако објаснити. Питали смо странце шта их највише збуњује у Русији.

1. У госте треба ићи празног стомака

Извор: Legion MediaИзвор: Legion Media

„Гледано из руског угла, кад изнесете пред човека тањир са јелом врло је важно да гост све поједе, јер се у супротном то доживљава као непоштовање. Из арапског угла је то другачије: нека гост једе колико може, ми заиста не замерамо ако остави нешто у тањиру”. – Адел ел Хозе, Бахрејн.

„Руси воле да спремају много хране са мајонезом и често спреме више него што могу да поједу. Поред тога, чини се да кавијар за њих није неки посебан деликатес, јер се може наћи скоро у свакој кући”. – Дан ван Дејк, Холандија.

2. Култура конзумирања алкохола

Извор: Legion MediaИзвор: Legion Media

„Скоро свака гозба подразумева конзумирање пића са много здравица. Само лењи Руси кажу „На здоровье” („Живели”) [што уопште није руска здравица – прим. ред.]. Најчешће говоре дуге и компликоване здравице и у њима причају вицеве или анегдоте из свог живота”. – Сантјаго Гомез, Колумбија.

„У почетку ми је деловала чудно и Масленица (источнословенски верски и народни празник), и читава култура конзумирања пића. Међутим, када смо сазнали нешто више о свему томе схватили смо да се на тај начин манифестује права руска култура. То у почетку може деловати чудно, али временом човек почиње да цени и воли начин на који се Руси држе својих старих обичаја и покушавају да сачувају своју кутуру”. – Костас Вафеидис, Грчка.

3. Рускиње су увек дотеране

Извор: Legion MediaИзвор: Legion Media

„Жене већином гледају да се дотерају и лепо обуку кад год излазе напоље, чак и ако иду да прошетају пса или у оближњу продавницу по намирнице”. – Петар Коваљски, Пољска.

„Ако женска особа не иде са штапом, онда јој се обраћате речју ’девојко’ (’девушка’)”. – Ноа Шнајдер, Немачка.

4. „Правила” стајања у редовима и престројавања у саобраћају

Извор: Александар Крјажев/РИА НовостиИзвор: Александар Крјажев/РИА Новости

„Овде чекање на ред уопште није систематизовано. Када неко види људе да стоје у реду, он без размишљања стане иза последњег, не разматрајући чак ни могућност да прочита информацију или узме картицу са својим бројем”. – Ким Ђи Хуен, Јужна Кореја.

„Ако пропустите један аутомобил из другог реда, то ће бити сигнал свим возачима из другог реда да се убаце испред вас, а сваки возач иза вас ће вам љутито свирати због тога. Можда се зато сматра да Руси спадају међу најагресивније возаче на свету. Исто важи и за чекање у реду на аеродрому”. – Адам Колинс, САД.

5. Носталгија за Совјетским Савезом

Извор: И. Бренер/РИА НовостиИзвор: И. Бренер/РИА Новости

„Било је чудно што одрасли Руси гледају совјетске цртане филмове, и гледају их по много пута. Касније нам је речено да су цртани филмови постали културна појава у којој се одразило совјетско друштво, и да су из тог разлога они толико омиљени и још увек гледани”. – Ноа Шнајдер, Немачка.

6. Сујеверје

Извор: Getty ImagesИзвор: Getty Images

„Сматра се да је звиждање непристојно и да сведочи о нижем социјалном статусу или необразованости. У САД је звиждук знак задовољства. Немам представу зашто је у Русији то толико другачије. Или, рецимо, ако сам довео стан у ред, спаковао кофер и држим у руци авионску карту, из ког разлога треба да седнем пре него што изађем на врата? Речено ми је да се то ради како би се људи у тишини помолили за срећан пут. Међутим, исти обичај је постојао и када сам био студент у Совјетском Савезу током 1990-их, а тада је религија била углавном забрањена. Немам никакву идеју како или зашто је тај обичај уведен”. – Адам Колинс, САД.

Шест навика стечених у СССР-у којих Руси не могу да се отарасе

Утеха:

Како Руси у таквим случајевима теше своје пријатеље из иностранства?

„Када се суоче са необјашњивом ситуацијом, било да је позитивна или негативна, Руси често беспомоћно слегу раменима и кажу: ’Ово је Русија!’”. Ким Ђи Хуен, Јужна Кореја.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“