У храму у Новгороду нађени јединствени глагољски натписи из 12. века

Могло би се рећи да су археолози открили неку врсту „зидних новина“ из 12. века на комадима малтера у резиденцији новгородских кнезова, током икопавања на Благовештенској цркви на Градини.

Медији преносе да су научници Арехеолошког инстутута РАН пронашли мноштво графита - натписа из прве половине 12. века, укључујући својеврсну зидну „хронику“.

Благовештенски храм на Градини познат је и као Рјурикова градина. Предање каже да је кнез Рјурик дошао да управља том територијом на позив становништва 862. године. Градина је дуго служила као резиденција новгородских кнезова. Године 1342-1343. стари храм по наређењу московског великог кнеза Симеона Гордог срушен је, а на његовом месту подигнут нови.

Приликом изградње новог храма темељи старе цркве насипани су песком и слојем старог грађевинског материјала. Управо у том „грађевинском отпаду" нађене су хиљаде фрагмената фреско-сликарства тог доба.

Владимир Седов, руководилац Новгородског архитектонско-археолошког одељења Археолошког института и  дописни члан РАН каже да је на комадима малтера са зидова тог храма пронађено 49 графита. По својој драгоцености за историчаре и лингивсте они не заостају за повељама на брезовим корама. На њима је сачувана непосредна реакција житеља Новгорода 12. века на оно што се у њиховом окружењу догађало.

Графите из прве половине 12. века нису исписивали вандали. На зидовима храмова испод нивоа фресака, нарочито су се гребале поруке о актуелним збивањима, молитве, записи везани за посао. Биле су то својеврсне средњовековне зидне новине.

За научнике је најинтересантнији натпис о смрти и сахрани кнеза Всеволда Мстиславича који је у Новгороду столовао од 1117. до 1136. године. Затим је протеран из града и 1138. године умро у Пскову. Том догађају посвећена су три натписа у олтару. Један дугачак, свечан, написан краснописом, други кратак и трећи у коме се каже да је Всеволд Мстиславич сахрањен дан после смрти.

Пронађено је неколико натписа исписаних првом словенском азбуком глагољицом. До почетка 12. века ово писмо се изузетно ретко користило. Један од таквих натписа који садржи молитву вероватно представља највећи у овом тренутку у Русији познати глагољски натпис. Приликом ископавања пронађен је и оловни печат кнеза Мстислава Давидовича Смоленског који је Новгородом владао кратко и још много артефаката, преноси портал Вести.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.