„Аљо” или „Ало”: Како Руси разговарају телефоном?

Девојка разговара телефоном на Црвеном тргу у Москви.

Девојка разговара телефоном на Црвеном тргу у Москви.

Vostock-Photo
Фразе које наводимо у тексту помоћи ће вам да се боље снађете у телефонском разговору са Русима. Овим изразима можете пријатно изненадити ваше руске пријатеље.

1. Почетак разговора

„Алло!” [„Хало!”] Ко год је слушао Русе како разговарају телефоном, вероватно је чуо и како изговарају реч „хало”. На руском се пише „алло”, али се најчешће изговара са меким „л”: „аљо”. Истина, у последње време је све популарнији изговор са тврдим „л”, поготово код млађих људи. Ово је најчешћи израз који ћете чути када вам се Рус јави на телефон.

„Я вас слушаю” (или: „Слушаю вас!”) [„Слушам вас!] Ово је врло званичан тон, могло би се рећи да је помало чак и груб за „српско ухо”. Још је грубље ако вам се неко јави и каже: „Говорите!” То је слично оном чувеном неучтивом српском „Кажи!” И на крају, најгрубља руска варијанта: „Вас слушают!” [Слободан превод: „Слушам вас, почните да говорите”]. Истини за вољу, све ове званичније изразе користе углавном старији Руси, које је совјетски период „закачио” у зрелом добу.

„У аппарата!” [„Крај телефона!” или слободнији превод: „Држим слушалицу!”] Помало необичан почетак разговора. Није толико званичан, колико је „послован”. То јест, човек као да хоће рећи да је потпуно спреман не само за разговор, него и за „акцију”. На пример, у познатом цртаном филму „Иван Царевич и Серый Волк” (најгледанијем филму у руским биоскопима 2012. године) добродушни злоћа Змај Горинич нестрпљиво чека да му се неко јави на телефон, и када најзад телефон зазвони, он се брзо јавља и каже: „У аппарата!”

„На проводе!” [буквалан превод: „На жици!”] Још необичнији случај од претходног. Тај израз се појавио почетком 20. века, а постао је популаран 1939. године после филма „Лењин у октобру” где је употребљен. Узгред, овај израз се понекад користи и у шали. Наиме, за време револуције 1917. године главни штаб бољшевика се налазио у Смољном институту у Санкт Петербургу, а веза са њим се успостављала углавном телефоном. Данас вам се неко може јавити на телефон фразом „Смольный на проводе!” [„Смољни на жици!”] или „Кремль на проводе” [„Кремљ на жици!”] А и ви се можете тако јавити, ако желите да „разгалите” руског саговорника.

„На связи!” [„На вези!”] Мало неутралнија верзија од претходне. Истим речима се може и завршити разговор, и онда то значи „Остајемо на вези”.

„Здравствуйте, вас беспокоит Иван” [„Добар дан! Узнемирава вас Иван”] Ако телефонирате особи која вас не познаје, а желите да будете учтиви, онда разговор почињете представљањем.

„Можно Сергея?” [„Могу ли добити Сергеја?”] Овакве фразе се све ређе користе, јер данас најчешће зовемо конкретну особу на мобилни телефон, али ипак вам могу затребати. И дужа варијанта: „Позовите Сергея к телефону, пожалуйста!” [Дајте ми Сергеја, молим вас]. Ако телефонирате у неку фирму, онда је умесно рећи „Соедините меня с Сергеем” [буквално: „Повежите ме са Сергејем”].

„Не отвлекаю?” [„Сметам ли”] Тако се почиње разговор само са пријатељима. Постоје две варијанте одговора на то питање: „Нет, всё нормально” [буквално: „Не, све је у реду”] и „Сейчас не могу говорить, перезвоню” [„Сад не могу да причам (сад сам у гужви), јавићу се касније”].

2. Конверзација

„Повисите на линии” или „Побудьте на линии” [„Останите на вези”]. Користи се у истим ситуацијама као и фраза из превода на српски.

„Вас плохо слышно” [„Не чујем вас добро”, „Веза се прекида”]. Стандардна варијанта.

„Вы пропадаете” [буквално: „Нестајете”]. Исто као у претеходном случају (када се прекида веза), само што је ово помало фамилијарно обраћање, што значи да то не можете рећи свакоме.

„Это не телефонный разговор” [„Није за телефон (испричаћу ти кад се видимо)”]. Ово је уобичајена фраза у телефонском разговору на руском језику. Користи се када неко не жели да разговара о важним стварима телефоном. Звучи као конспирологија, али може бити и најнормалнија тежња за личним контактом.

3. Завршетак телефонског разговора

„До свидания” [„Довиђења”]. Стандардна фраза којом се најчешће завршава разговор, поготово када смо са саговорником на „ви”.

„Пока” [„Ћао” или „’Ајд’ здраво”]. Стандардан завршетак разговора када смо са саговорником на „ти”. Може се рећи и „Всё, пока!” Реч „всё” у овом контексту значи отприлике „то би било то”.

„Ну, давай!” Поштапалица попут српског „’Ајде... важи...” на крају разговора. Руси и иначе (као и Срби) на крају телефонског разговора користе читаву гомилу поштапалица, тако да се разговор често завршава неком мешавином израза: „Ну, всё, давай, пока... Мгм, ага, на связи...” У последње време, додуше, све чешће се разговор завршава без „пренемагања”, једноставним двоструким „Пока-пока!”

„Покедово!” Фамилијарна и помало шаљива варијанта израза „пока”. Не значи ништа посебно, осим да је онај који то говори добро расположен.

„Услышимся!” [“Чујемо се”]. Овај израз се појавио у протеклих пар деценија, вероватно по угледу на „Увидимся” [„Видимо се”]. На српски би било исправније превести правим будућим временом: „Чућемо се” (као и „Видећемо се”), али ретко ко тако говори.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.