Да ли контроверзни споменици деле руско друштво?

Док Николаја II, последњег руског цара кога су бољшевици убили 1918. године, многи у земљи дубоко поштују, па га је Руска православна црква прогласила за светитеља, неки одбијају да га уважавају. Заправо, један човек толико мрзи покојног цара да је секиром напао споменик посвећен несрећном монарху у Новосибирску (2811 километара источно од Москве). Љутити човек је 1. августа неколико пута ударио по кипу Николаја II и његовог сина Алексеја (који је такође убијен 1918), пре него што га је полиција ухватила. Пре него што је заустављен, успео је да оштети Алексејеву главу. Његови мотиви остају нејасни.

Цар vs. градоначелник

Новосибирск, Русија. У раним јутарњим сатима 1. августа локални становник је зграбио секиру и покушао да уништи споменик руском цару Николају II. Извор: Александар Крјажев/РИА Новости

Споменик Николају II подигнут је у јулу прошле године поред цркве. Власти нису консултовале мештане, а ни новосибирски градоначелник Анатолиј Локот, члан Комунистичке партије Русије, није одобрио постављање скулптуре - иако је био немоћан да то спречи. „Опасно је доносити одлуке које деле наше друштво”, изјавио је Локот. Такође је споменуо да су га неки активисти замолили да постави споменик Јосифу Стаљину. Градоначелник је признао да му је Стаљин „идеолошки” ближи од последњег цара Русије, али је знао да би постављање споменика човеку који је био одговоран за Велику чистку (1936 -1938) изазвало још веће контроверзе - па је план одбио.

Стаљин се појављује - и нестаје

Споменик Јосифу Стаљину у Липецку. Извор: Legion MediaЛокот је можда размишљао о омажу Стаљину у граду Сургуту (2136 километара источно од Москве) када је доносио своју одлуку. Поклоници совјетског лидера су му подигнули споменик 15. септембра 2016. године, али он није био дугог века. Локалне власти су га уклониле након што су утврдиле да је постављен илегално. Људи су, ипак, искористили прилику да искале свој бес током кратког живота споменика. Грађани су кип на обали реке Об обојили црвеном бојом - симболом крви бројних Стаљинових жртава. Међутим, Стаљинове присталице и даље пркосе. Денис Ханжин, вођа групе грађана Сургута који славе живот контроверзног политичара, верује да ће он и његови другови пронаћи други начин да одају почаст љубљеном вођи. Остаје да се види на који начин. Споменици најкрвавијем совјетском лидеру у Русији се појављују с времена на време, али их држава обично не подржава. Активисти их подижу на приватном земљишту с којег власти немају право да их уклоне, но ови импровизирани споменици и даље љуте неке делове друштва - а у неким случајевима изазивају реакције. 2015. године једна жена је бацила боју на кип Стаљина у Липецку (372 километра јужно од Москве), иако је био подигнут на територији која припада локалној канцеларији Комунистичке партије.

Бити или не бити (подигнут)

Споменик Александру Колчаку у Иркутску. Извор: Wikipedia.orgУ другом граду, Омску (2235 километара источно од Москве), грађани расправљају о томе хоће ли подићи споменик Александру Колчаку (1874-1920), вођи Белог покрета који се борио против бољшевика у Сибиру током руског грађанског рата. Покрет је Колчака препознао као „Врховног владара” Русије, а Омск је био његова самопроглашена престоница све до његовог пораза и смрти 1920. године. Локална влада је одлучила да ода почаст адмиралу 2016. године с кипом, истовремено обележавајући 200-годишњицу града. То се, међутим, није свидело локалним комунистима, који су истицали Колчакове бруталне методе у борби против бољшевика - отишли су толико далеко да су га назвали „сибирским Хитлером”. Јубилеј је дошао и прошао, али борба око Колчаковог споменика се наставља. Његове присталице су у мају 2017. чак писале министру културе, тражећи помоћ. Истовремено огромни бронзани Колчак стоји у Иркутску (4202 километра источно од Москве), где је 1920. стрељан највећи непријатељ комуниста.  

Боја за председника  

Чишћење споменика првом руском председнику Борису Јељцину. Извор: Павел Лисицин/РИА Новости Чак ни први председник постсовјетске Русије Борис Јељцин (1931-2007) није избегао судбину других контроверзних лидера. Бели споменик у његовом родном граду Јекатеринбургу (1416 км источно од Москве) појавио се 2011. године, уз велику подршку власти. Открио га је сам Дмитриј Медведев, који је тада био председник, при чему је рекао да би Русија требало да буде захвална свом првом председнику. То, међутим, није зауставило неке незадовољне Русе да оскрнаве споменик 24. августа 2012. Попрскали су га плавом бојом, а слова Јељциновог имена била су делимично одваљена са постоља. Поправка је коштала 2,5 милиона рубаља (35 хиљада евра). Локалне власти су чак морале да успоставе посебан полицијски осматрачки пункт како би спречиле да се такав вандализам понови.

Аверзија према чињеницама: Које су биле праве размере Стаљиновог терора?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!