Руски шпијунски авион је виђен 9. августа изнад Вашингтона.
Дмитриј Терехов, (CC BY-SA 2.0)Руски шпијунски авион је примећен 9. августа како прелеће изнад Вашингтона. Према подацима које износи Пентагон, авион Ту-154 је осматрао терен око Беле куће са висине од једног километра. Зар је Москви дозвољено тако нешто? Да. Споразум о отвореном небу потписале су 34 земље. Оне су се договориле да једна другој дозволе улазак ненаоружаним осматрачким авионом у свој ваздушни простор.
Земље-потписнице споразума могу да се најаве и убрзо затим да из птичје перспективе прикупљају обавештајне информације о територији и објектима друге земље. Споразум је усвојен са циљем да се обезбеди сарадња и узајамно разумевање у циљу спречавања будућих конфликата.
Сличан „провокативни“ (а уствари позитивни) догађај се десио 2010. године. Тада је први пут у историји око 1.000 војника НАТО-а марширало раме уз раме са руским војницима кроз центар Москве у склопу церемоније обележавања 65. годишњице завршетка Другог светског рата.
Можете ли замислити у данашњим политичким околностима многе војнике из земаља као што су САД, Велика Британија, Француска и Пољска како марширају Црвеним тргом заједно са преко 10.000 руских војника?
До побољшања климе у руско-америчкој војној сарадњи дошло је крајем Хладног рата када је потписано много важних споразума о разоружавању.
На пример, Москва и Вашингтон су се 1991. године договорили да потпишу Споразум о смањењу стратешког наоружања (СТАРТ). То је билатерални уговор којим се прописује да земље не могу разместити више од 6.000 нуклеарних бојевих глава и 1.600 инерконтиненталних балистичких ракета, стратешких бомбардера и нуклеарних подморница.
„Захваљујући овом споразуму Руси су добили америчке координате укопаних ракетних силоса, а Американци су добили руске. Ми смо чак дозволили америчким експертима да прате наше најновије интерконтиненталне балистичке ракете ’Топољ-М’ од фабрике до укопаних силоса, са циљем да подржимо билатералну политику нуклеарног одвраћања“, рекао је за „Руску реч“ Вадим Козјуљин, професор Академије војних наука,
Руски експерти су такође посетили САД да преконтролишу исту ту активност.
Ми данас живимо у доба трећег споразума СТАРТ чији је циљ да се још више смањи количина смртоносног оружја на планети. Америци и Русији је сада дозвољено да сачувају 1.550 бојевих глава у складиштима и да разместе највише 700 инерконтиненталних балистичких ракета, нуклеарних подморница и стратешких бомбардера.
Првобитна идеја је била да земље помогну потенцијалним противницима да се ослободе овог ужасног оружја.
Такве аргументе је у америчком конгресу изнео сенатор Сем Нун, демократа који представља Џорџију. Он је тврдио да би Америка била безбедна када би Русија уништила своје оружје за масовно уништавање.
Тако је Вашингтон уложио стотине милиона долара не само у уништавање сопственог хемијског оружја, него и оног које припада Русији и другим бившим совјетским републикама.
Русија је досада уништила 99% свог хемијског оружја, а крајем ове јесени ће уништити и последњи преостали проценат. Америка ће своје забрањено оружје уништити тек после 2020. године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу