Хоћу да живим у Русији. Како то да изведем?

Жена распакива кутије у поткровљу.

Жена распакива кутије у поткровљу.

Getty Images
Одлучили сте да се преселите у Русију? Ако нисте Жерар Депардје, који је 2013. године постао држављанин Русије личним указом Владимира Путина, имаћете доста посла око „папирологије“. Наш водич ће вам помоћи да избегнете сувишну главобољу.

1. Проведите у Русији неколико година са студентском визом

Најлакши начин да извесно време проведете у Русији је да тамо студирате. Можда ћете чак успети да добијете и бесплатне студије, па и место у студентском дому. Многи универзитети имају квоте за странце које се деле преко амбасада. Ако се на тај начин упишете добићете позив, а на основу њега бесплатну студентску визу.

На пример, Корејац Чијун Чхве студира у Санктпетербуршкој духовној академији. Он жели да постане православни свештеник и да се врати у Сеул како би вршио богослужења за Русе који тамо живе. Он одлично говори руски јер се доста труди да га научи, а и страни студенти живе у дому заједно са Русима.

И поред необичне професије, за његову образовну установу важе уобичајена визна правила. „Ми, страни студенти Санктпетербуршке духовне академије, добијамо једнократну визу на месец дана, а затим је продужимо на годину дана. О продужавању виза брине наш игуман“. У неким другим високошколским установама може се одмах добити вишекратна студентска виза на годину дана, коју затим сваке године треба продужити.

Предности:

1) Можете живети у Русији 4 године (стандардне основне студије) и видети да ли вам се овде допада, а затим се комотно вратити у отаџбину, или добити дозволу за привремени боравак по мало једноставнијој схеми.

2) Са индексом руског универзитета можете врло јефтино посећивати музеје, док је за странце улазница често скупља. И карта за градски превоз је двоструко јефтинија.

Недостаци:

1) Са студентском визом немате право да се званично запослите.

2. Пронађите посао и потпишите уговор на три године

Друга могућност да неко време живите у Русији је да званично пронађете посао. Постоје два начина да то постигнете.

1) Дозвола за рад и радна виза

То није варијанта за оне којима није битно шта ће радити. Послодавцу који прима странца на посао битно је да заиста жели тог радника. Он мора да добије дозволу за ангажовање стране радне снаге, да буде евидентиран у Главној управи за питања миграције МУП-а Русије, да добије акредитацију и пошаље странцу позив који он (послодавац) плаћа. Ако сте висококвалификовани стручњак, онда послодавцу није потребан први корак, а ваша зарада ће бити преко 2 милиона рубаља годишње (33,7 хиљада долара).

У овој варијанти морате пронаћи посао ПРЕ него што се преселите, а затим добити од послодавца позив како бисте могли извадити визу. Такође морате обезбедити превод пасоша оверен од стране судског тумача, изаћи пред руску медицинску комисију и потврдити своје знање руског језика. Радна виза се даје на три године, али ако одлучите да пређете из компаније А у компанију Б, биће вам потребан нови позив и нова виза.

„Ја сам покушавала да се званично запослим у Санкт Петербургу“, прича Ана из Литваније. „Шефица није имала ништа против, али кад је сазнала колико ради мене мора да обија шалтере, понудила ми је да радим ’на црно’, тј. као непријављени радник, или да тражим други посао. Радила сам на црно“.

2) Дозвола за рад

Дозвола за рад се даје САМО безвизним мигрантима и има читав низ ограничења. Прво, можете радити само у струци која је наведена у дозволи. Ако тамо пише да сте механичар, а ви се запослите као кројач, онда платите казну и спремајте се за депортацију. Друго, дозвола за рад има територијално ограничење. Не можете добити дозволу за рад у малом сибирском граду, а радити у Москви. Штавише, чак и ако имате дозволу за рад у Московској области, ни тада не можете радити у Москви, али можете добити две дозволе за рад, па да радите и на једном и на другом месту.

Не звучи баш охрабрујуће, зар не? Али зато се дозвола за рад добија врло лако, кошта око 20 долара месечно и са њом не морате плаћати порез на доходак грађана.

Алексеј је из Украјине дошао у Русију да ради. Извадио је дозволу за 10 дана без икаквих проблема. „До проблема је дошло када сам почео да продужавам дозволу“, прича он. „Дошао сам 10 дана пре истека рока, и сазнао да је то било већ касно! Зато сам морао да се вратим у отаџбину, а затим поново да дођем у Русију”.

Предности: У свако доба се можете вратити у отаџбину.

Недостаци: Ако изгубите посао мораћете да се вратите кући. Ако промените посао, морате проћи целу процедуру одпочетка.

3. Извадите дозволу за привремени, а затим и за стални боравак

„Да сам знала колико је то компликовано, радије бих четири пута годишње вадила нову визу“, прича Анастасија, која се преселила из Летоније. „Са годишњом визом у Русији се можете налазити 90 од укупно 180 дана. И тако сваких 180 дана. Зато морате стално путовати тамо и назад, и не можете радити као пријављени радник. А сада свакако немам право пола године да се званично запослим, па још морам овде и да боравим непрекидно, све док не добијем дозволу за привремени боравак“.

Анастасија још има и среће јер дозволу за привремени боравак добија независно од квоте, будући да има статус пресељене особе. Поред пресељених особа такав статус имају:

– они који су рођени у СССР-у

– супружници или родитељи руских држављана

– деца радно неспособних руских држављана

– малолетници

– учесници програма добровољног пресељења сународника.

Издавање осталих дозвола (чији је број ограничен) почиње после Нове године и завршава се за неколико дана. По хладном јануарском времену људи стоје у реду читаву ноћ (а понекад и неколико ноћи) како би добили жељену ознаку у пасошу. Многи је и не добију. Не постоји начин да гарантовано добијете дозволу. Ако видите да неко нуди дозволу за 200.000 рубаља (3,5 хиљада долара), будите сигурни да је преварант.

По правилу, за добијање дозволе од користи могу бити следећи параметри:

– ако имате ближе рођаке у Русији;

– ако купите некретнине на територији Русије;

– ако имате веома велику суму новца на руском рачуну;

– ако бирате одговарајући регион (далеко је теже добити дозволу за велики град, а лакше тамо где очигледно нема радне снаге);

– ако се за вас заузимају предузећа, организације, дијаспора, национално-културне аутономије или државни органи.

Да бисте добили дозволу за привремени боравак у оквиру предвиђене квоте или по неком другом основу, најпре морате проћи лекарску комисију. Педесетак долара ће вас коштати преглед физијатра, психијатра-нарколога, дерматолога и венеролога, као и анализе на венеричне болести. То траје 3-4 часа. После тога у истој згради можете положити испит из руског језика, руске историје и руског законодавства (он кошта око 60 долара). Положићете ако знате руски бар на нивоу В1, а одговоре на питања из руске историје и руских закона лако ћете пронаћи на интернету. Испит не полажу деца, пензионери и они који су се школовали у Русији.

Након недељу дана, када буду готове анализе и када добијете сертификат који потврђује да знате руски језик, можете предати документа са молбом да вам се изда дозвола за привремени боравак. Дођите два сата пре отварања јер неће остати цедуљица за заузимање реда па ћете морати да дођете другог дана. И будите спремни да чекате у реду до вечери. Немојте заборавити оверени превод пасоша и потврду да нисте осуђивани – то треба да обезбедите у својој земљи. И обавезно попуните образац. Ако приликом попуњавања нисте сигурни шта треба написати, боље је да одштампате још један примерак и попуните га на други начин. Ако направите и најмању грешку, нећете проћи. У миграционим центрима се по правилу пружа помоћ приликом попуњавања образаца и то се плаћа 3.000 рубаља (50 долара). Боље је да не избегавате ту могућност.

Чим добијете дозволу за привремени боравак, треба да се пријавите у месту боравка и да извадите вишекратну визу (ако планирате да излазите из земље). Са дозволом за привремени боравак можете у Русији живети три године, мада већ након годину дана можете предати документа са молбом за издавање трајног боравка. Ако сте већину времена провели у Русији, ако сте пријављени у месту боравка, ако имате званична примања изнад минималног месечног прихода по члану породице и не кршите закон – добићете трајни боравак. Он се издаје на пет година, а касније га можете продужити или добити држављанство.

Предности:

Са привременим, а затим и трајним боравком можете живети у Русији готово са истим правима као и њени држављани. Имате право на бесплатну медицинску помоћ, можете да радите где хоћете, да упишете дете у обданиште или у школу. С обзиром да још увек задржавате своје држављанство, можете без визе путовати у оне земље за које је држављанима Русије потребна виза.

Недостаци:

1) Првих пола године са привременим боравком нећете плаћати 13% него 31% пореза на доходак. И сваке године морате подносити извештај о приходима. Ако то не учините, након три године нећете добити дозволу за трајни боравак.

2) Мораћете да се одјавите са адресе у отаџбини. Можда ћете због тога у својој земљи изгубити право на бесплатну медицинску помоћ – проверите ваше законе. А док у Русији чекате дозволу за привремени боравак не можете се лечити бесплатно. Према томе, боље је да не болујете.

3) Док чекате да добијете дозволу за привремени боравак немате право да радите. Многи не издрже и запосле се „на црно“.

4) Ако у Русији немате пријатеље и рођаке, биће вам тешко да пронађете место за привремени боравак. Власници станова нерадо стављају на располагање своју адресу. За новац се можете пријавити у неки од такозваних „гумених станова“, али то је противзаконито. И наравно, можете да купите стан.

У 2016. години је издато 9,5 милиона пасоша Руске Федерације, 1,5 милиона радних дозвола, 323.000 дозвола за привремени и 185.000 за трајни боравак. У Русију на дуже време долазе углавном житељи Средње Азије, Украјине и Белорусије, али има и представника других националности.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“