Наталијини синови, светлокоси препланули дечаци, личе један на другога као лутке из једне матрјошке. Матвеј, Иља, Прохор и најмлађи Антон се не боје посла. Умеју да цепају дрва, зарађују новац тако што помажу комшијама у пољским радовима, а слободно време проводе на реци где пецају и праве сплавове. Наталија је, по свему судећи, решила главни проблем савремених родитеља, а то је зависност деце од електронских уређаја. Њени синови једноставно немају времена да седе за компјутером.
Нико у овој породици не једе ни месо, ни саламу, ни јаја, ни млеко. Наталија се принципијелно противи убијању животиња јер сматра да су оне наши сродници и васпитава децу да живе у хармонији са природом. Дечаци се не боје змија и хране псе луталице, а у свом дворишту држе као кућне љубимце кокошке и украсне свиње Њашку и Ивашку.
„То је животиња чији се органи могу пресадити у људски организам, што значи да има месо и унутрашње органе сличне нашим. Разумете ли шта хоћу да кажем? Како сам ја то раније могла да једем! Мале животиње су такође нечија деца. Не треба да постоје двоструки стандарди, да волимо мачке, а телад и пачиће да једемо. Животињску маст је тешко спрати са посуђа чак и врелом водом, а како ће то учинити ваш организам са температуром 36,6?“, прича Наталија.
У њиховој кући је на трпези само сирово поврће, воће, зелен, исклијало семење и орашасти плодови. Гриз од житарица само преливају врелом водом трудећи се да сачувају у њему максимум витамина. Беру и једу печурке, и разно растиње: маслачак, седмолист, коприву, чичак, тушт , нану и камилицу.
„Хемијска структура хемоглобина је практично идентична структури хлорофила. Зелен чисти црева, избацује токсине и извор је беланчевина“, уверена је Наталија.
Наталијин рецепт веганског сировог боршча:Нарендати свежу шаргарепу, цвеклу, лук, парадајз и лободу. Исецкати кромпир на коцкице и кратко прокувати. Исецкати млади купус и свежи бели лук. Све то зачинити лимуновим соком и млеком од орашастих плодова.
Наталија верује да биљна храна мења организам и физички (каже да деца мање болују откако не једу месо), али и психички:
„Нема хистерије, нема хиперактивности, агресије и злобе. Постоји само узајамно разумевање и љубав. Строги веган контролише своје страсти и емоције“.
Наталија је активна противница вакцинација, таблета и читаве званичне медицине. У кућној апотеци уместо лекова она држи рицинусово уље за случај опекотина, млевену чили паприку, соду за ране и опекотине, јод и глину која помаже приликом проблема са пробавом. Када је Наталија у друштвеним мрежама објавила фотографију млађег сина који је пао са степеништа и повредио чело, посетиоци њене странице су били шокирани. На рану која крвари Наталија није ставила ханзапласт него ју је посула љутом паприком и згњеченом боквицом. Наталија сматра да паприка дезинфикује рану и зауставља крв, а боквица помаже да рана брже зарасте. Наталијини пратиоци на друштвеној мрежи су били толико револтирани због таквог метода лечења да су захтевали да јој се одузме родитељско право. Међутим, Антону је рана лепо зарасла и на кожи је остао једва приметни ожиљак.
„Како се твоје комшије Срби слажу са тобом? Зар им није чудно што ви тако живите? Знамо да су традиционална српска јела роштиљ, печени прасићи, љуте кобасице и чварци“, питам ја Наталију.
„Овде су нас много лепо прихватили! Ја сам заљубљена у ову земљу и њен народ! Срби су веома добри људи. Васпитачице у вртићу су имале пуно разумевања за наш начин живота и чак су понудиле да за наше дете спремају посебну храну“, рекла је она. „Вероватно су овде сви добродушнији због климе и природних лепота. Дубоко ме је дирнуло то што Срби толико воле децу. Мушкарци и младићи могу да се осмехну детету на улици – то је овде потпуно уобичајено. Сада сам се и ја на то већ навикла (на добро се човек увек лако навикне!). Стекли смо овде и пријатеље које доживљавамо као део породице. Одлазимо код њих на славе и рођендане, и нико нас не гледа са чуђењем. Сви нас искрено воле.
„Како си одлучила да се преселиш у Србију?“
„Свим срцем сам то хтела. У мом окружењу су сви сматрали да је то глуп потез, али смо се на крају нашли на овом чудесном месту, где је деци толико лепо и где су радосна. Овде постоји све што је потребно за живот: извори са чистом водом, па чак и термални извори, планине са чистим ваздухом, шуме са печуркама и камин да се угрејемо. Сада ми је срце на месту. Србија је добра зато што је овде све као код нас, само боље!
Увек сам желела да одгајим децу поред мора. Пре пет година смо одлучили да се преселимо у Црну Гору, као и многи други Руси у то време. Испоставило се да је та земља лепа, али није гостољубива и живот је у њој скуп. После десетодневног боравка у Црној Гори дошли смо у Србију коју нисмо познавали. Крајем јула у Србији су нас чекали врели, али не спарни дани, и невероватно укусно воће!
Имали смо на располагању 30 дана (као и сви грађани Русије, јер толико траје боравак у Србији без визе) да одлучимо шта ћемо даље. На нашу одлуку да останемо утицало је неколико фактора. То је и однос Срба према Русима, према деци, и свеопшта добронамерност – и у продавници нам се увек осмехују и поздрављају нас, и свуда су људи спремни да нам нешто објасне и да нас испрате тамо где смо кренули. Нико ми се ниједном није подсмехнуо због лошег изговора српских речи“.
„Јесте ли успели овде да се снађете, да нађете чиме ћете се бавити?“
„Чудесан осећај слободе и истовременог живљења у природи и граду приморава људску природу да се пробуди. Ми живимо активан живот. У својој кући човек увек може наћи чиме ће се бавити.
Ја сам верница и мени је веома важно што је Србија православна земља. Црквена звона свакога дана позивају парохијане на литургије и богослужења. Свако село има цркву. Недељом одлазимо у манастире на богослужења“.
„Како су се твоја деца прилагодила новом животу?“
„Деца иду у добру бесплатну школу, похађају наставу на српском језику. Овде не постоји нека строга дисциплина на одморима, деца се осећају лагодно. На великом одмору играју фудбал и кошарку на школским теренима. Веома се радујем што могу да одлазе у школу у обичном оделу. У Русији сам од јутра до мрака пеглала школску униформу. Поред тога, прилично је скупо куповати по неколико одела за свако дете. Овде је у том погледу све много једноставније. Овде деца не обраћају пажњу на туђе одело и не одбацују другу децу која су лошије обучена.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
