Зашто су Русију преплавили „радници обезбеђења”?

Израз досаде на лицу, воки-токи и тек распакована униформа са натписом „Обезбеђење“ – то је све чешћа појава у руским супермаркетима, школама, болницама, пословним зградама, фоајеима, парковима...

Русија је земља обезбеђења. Има га свуда. Често је оно и сувишно, и чувари само заузимају место док људи шетају унаоколо и игноришу их. Додуше, њихово пристуство многе и иритира, јер их чувар прати погледом и без разлога сумња у њих. Радници обезбеђења су углавном лоше плаћени. Они су и даље „обавезан намештај” у многим институцијама, без обзира на реформу полиције, на кризу и на све популарнији видео-надзор са хиљадама камера на сваком кораку.

„Лака“ професија

Русија има око 250.000 полицајаца – више него било која друга земља. Ако су тачне оцене МУП-а и синдиката (с обзиром да многи раде „на црно“), пре две године је у Русији било око 1,5 милиона чувара, што је скоро 2% од радно способног становништва. Природно је запитати се зашто их је толико много. Први разлог је тај што је лако постати радник обезбеђења.

Треба само издржати 70 часова обуке у школи за раднике обезбеђења, положити испит, дати отиске прстију, сачекати два месеца и добити сертификат. У Москви та процедура кошта 10.000 рубаља (169 долара). Дозвола за ношење оружја кошта додатних 5.000 рубаља (84) долара. У руским регионима су цене чак и мање. Због тога је посао у обезбеђењу лак начин да се заради новац или да се обезбеде додатни приходи, што често користе студенти, а још чешће пензионери. Радно време најчешће није чврсто фиксирано, а посао не подразумева скоро никакав физички напор. За оне који раде у продавници (а не у осигуравајућем друштву), на пример, није потребна чак ни лиценца, нити морају сваке године полагати испит.

Одјек деведесетих

Ангажовање обезбеђења постало је популарно током 1990-их, када се распао Совјетски Савез. „Када се у земљи појавила приватна својина настала је потреба и за обезбеђењем. У суштини, све је то учињено да би се легализовало непрекидно ношење оружја“, сећа се Светлана Тернова, саветница Одељења за лиценце и дозволе руског МУП-а.

Тада су многи бизнисмени и припадници безбедносних структура радили у обезбеђењу, јер су, према речима Тернове, били већ ангажовани у тој области.

Данас многа предузећа немају јако и наоружано обезбезбеђење. Велика већина чувара нема дозволу за ношење оружја. Они заправо и не раде скоро ништа. Дневно зарађују од 800 до 2.500 рубаља (13-42 долара).

„Као страшила у њиви“

Константин Соњин, економиста и професор Чикашког универзитета и универзитета „Висока школа економије“, доводи у везу свеопшту заинтересованост за обезбеђење са неефикасним функционисањем полиције и ниском продуктивношћу рада. „Амерички кафеи и ресторани немају обезбеђење. Зашто? Зато што ће конобар позвати полицију ако неко прави проблеме. Испада да се у Русији држање обезбеђења у кафеу власнику више исплати него уздање у полицију“, каже он.

По тој логици би требало да је Русија, бар теоретски, једна од најбезбеднијих земаља на свету, судећи по броју људи који раде у обезбеђењу. Али то није тако. Експерти Светског економског форума су Русију по безбедности ставили на 109. место од укупно 136 земаља.

„Није важно ко је он, све док он чува одређено место. Чувар је психолошки фактор, нешто као страшило у њиви“, каже Леонид Веденов, руководилац Одељења за издавање лиценци и дозвола МУП-а Русије.

Овај текст је део серије „Зашто Русија...”, у којој Russia Beyond одговара на најпопуларнија питања везана за Русију.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!