Кад нема алкохола добра је и дрога: Морфин и кокаин у доба Руске револуцијe

Мини серија „Белешке младог лекара“ по мотивима Булгаковљеве приче „Морфин“

Мини серија „Белешке младог лекара“ по мотивима Булгаковљеве приче „Морфин“

Kinopoisk.ru
Крајем 1910-их и почетком 1920-их је у Русији забрањена употреба алкохола. Због тога су многи руски војници на фронту као средство против болова користили морфин, услед чега се нагло повећао број наркомана.

У својој причи „Морфијум“ (1926) руски писац Михаил Булгаков говори о лекару обласне болнице који се разболео и почео себи да даје морфин, услед чега је постао наркоман. Тако се он брзо упропашћује и немајући снаге да превазиђе зависност врши самоубиство. Булгаков је знао о чему пише јер је и сам неколико година, почев од 1917, радио као лекар и користио морфин. Његов случај у то време није био нимало необичан.

Рат и дрога раме уз раме

Руска царица Александра Фјодоровна и њене ћерке међу рањеним војницима у болници дворца у Царском Селу. Извор: ТАССРуска царица Александра Фјодоровна и њене ћерке међу рањеним војницима у болници дворца у Царском Селу. Извор: ТАСС

Током рата и револуције тешко је било наћи болницу где није било болесника који су већ стекли зависност од морфина, писао је совјетски лекар нарколог Владимир Горовој-Шалтан. Војници рањени на фронтовима Првог светског рата (1914-1917) често су користили морфин јер су се помоћу њега лечили. У то време научници нису сматрали да је морфин опасан, тако да су многи војници после узимања овог препарата постали накомани.

Царска власт је и нехотице допринела ширењу наркоманије забранивши продају алкохола „све до коначне победе у рату“. Наравно, многи су пронашли начин да прекрше закон, али је алкохол, све у свему, постао мање доступан. Тако су се људи жељни несвакидашњег стања свести окренули наркотицима.

Кокаин је био чак популарнији од морфина. То је био „цар свих лекова“ у ратној и послератној Русији. Нешто раније је легализована његова продаја у апотекама, тако да забрана још увек није била стриктна. Кријумчари су увозили кокаин из Немачке и других западних земаља. Био је популаран и лако га је било продати. Пре рата се кокаин користио као „дрога за богаташе“, али му је затим цена пала тако да је постао доступан обичним грађанима.

Кокаин за бескућнике и ратнике

Крајем 19. века кокаин се легално продавао као медицинско средство. Извор: АрхивКрајем 19. века кокаин се легално продавао као медицинско средство. Извор: Архив

Лако је било наћи и употребити кокаин. Нису биле потребне ни игле, ни цевчице. Свако је могао да ушмркне дозу из руке, са нокта или папира. Према истраживањима извршеним у Санкт Петербургу, 1924. године је 70-80% бескућника користило кокаин. Чак и жаргон онога доба говори о популарности ове дроге. Коканин је у криминалним круговима имао осам синонима (од „марафета“ до „добре беле виле“), више него било која друга дрога.

Поједине познате историјске личности имале су блиске контакте са кокаином. На пример, уметник и шансоњер Александар Вертински је употребљавао кокаин пре рата, а у својим мемоарима је описао догађај у Одеси пред крај Грађанског рата (1918-1922).

Одеса је била један од последњих бастиона антибољшевичког „Белог покрета“. Вертински је једном замољен да пева генералу Јакову Слашчову, једном од најпознатијих „белих“ команданата. Слашчов је блед и исцрпљен слушао тужне песме Вертинског и ушмркавао кокаин. „Био је то чудан сусрет“, писао је Верински касније.

Наравно, Слашчовљев кокаин није био онај који су бескућници куповали од кријумчара. Само богати људи су могли себи да приуште првокласну „добру белу вилу“. Остали су ушмркавали прах помешан са аспирином, кредом и другим састојцима, тако да се жељени ефекат могао постићи тек после неколико доза.

Алкохол узвраћа ударац


Бољшевици су учинили све што је у њиховој моћи да се изборе са масовном наркоманијом. Власти су 1924. године донеле закон по коме је кријумчарење дроге подразумевало казну од 10 година затвора. На тај начин је смањена трговина дрогом.

Историчари, међутим, кажу да је најефикаснији потез у борби против наркотика ипак било враћање вотке руском народу. Власти су у августу 1924. године званично дозволиле продају алкохолних пића, скоро 10 година након забране. Употреба дроге је одмах опала!

Онима који су хтели да се „опусте“ било је лакше купити легалну вотку него ризиковати са наркотицима. Тако се Русија вратила у своје уобичајено стање, где је алкохолизам већи проблем од наркоманије.

addiction. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.