Кромпир је у Русију дошао у 17. веку из Западне Европе на подстрек, да ли сте у то сумњали, Петра Великог.
Кромпир је у апотекарској башти у Санкт Петербурга већ узгајан 1736-те и служен на дворским свечаностима као егзотично јело. 1765-те Сенат је издао указ којим се налагало сађење кромпира у баштама како би се спречила глад, јер жито није родило. Указ је био послат свим губернаторима, а предвиђао је откуп кромпира и слање по целој земљи.
Сељаци нису у почетку прихватали ново поврће, јер је за кромпир одузимана најбоља земља, а неиспуњавање налога власти било је кажњиво, па је због принудног сејања кромпира избило и неколико буна.
Међутим, захваљујући свом укусу, хранљивости и роду кромпир је постао прихватљив у многим областима Руске империје. 26. августа 1770. године руски агроном Андреј Болотов објавио је први научни чланак на ту тему „Белешке о кромпиру". Производња и употреба кромпира расла је из године у годину, а данас се у Русији кромпир често зове и „другим хлебом" .
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни недељни билтен!
Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу