Кромпир је у Русију дошао у 17. веку из Западне Европе на подстрек, да ли сте у то сумњали, Петра Великог.
Кромпир је у апотекарској башти у Санкт Петербурга већ узгајан 1736-те и служен на дворским свечаностима као егзотично јело. 1765-те Сенат је издао указ којим се налагало сађење кромпира у баштама како би се спречила глад, јер жито није родило. Указ је био послат свим губернаторима, а предвиђао је откуп кромпира и слање по целој земљи.
Сељаци нису у почетку прихватали ново поврће, јер је за кромпир одузимана најбоља земља, а неиспуњавање налога власти било је кажњиво, па је због принудног сејања кромпира избило и неколико буна.
Међутим, захваљујући свом укусу, хранљивости и роду кромпир је постао прихватљив у многим областима Руске империје. 26. августа 1770. године руски агроном Андреј Болотов објавио је први научни чланак на ту тему „Белешке о кромпиру". Производња и употреба кромпира расла је из године у годину, а данас се у Русији кромпир често зове и „другим хлебом" .
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу