Кухиња у СССР-у: Моћни ручак за хероје

Прошлог пута писала сам о запеканки са јабукама, шаргарепом, смоквама, швапским сиром и спанаћем коју сам припремала за чувени руски оброк – „други доручак“. Обећала сам да ћу вас обавестити како је моја бака реаговала на њу. Рекла је да „изгледа лепо, пријатног је укуса, и врло је лагана. Али, ја не бих правила такву запеканку сваки дан за ,други доручак‘ – сувише је компликовано због свог тог рендања и пржења!“

Данас вам представљам совјетски ручак, који је из неког чудног разлога требало да се сервира сат-два после повратка с посла, да би потом уследила само лагана вечера или закуска. Овако конципиран ручак из совјетског времена више ми личи на вечеру.

Совјетска кухиња према „Књизи о укусној и здравој храни“

• Идеалан совјетски доручак
• Носталгија „другог доручка“
• Моћни ручак за хероје
• Срећна совјетска Нова година - уз „бисквит“!

Надала сам се да ћу сва јела у склопу овог пројекта припремати брзо и лако. Наиме, главна идеја аутора чувене књиге била је да жена мора да издвоји време за додатно образовање и породицу. Међутим, изгледа да се ауторова дефиниција појма „брзо и лако“ разликује од моје – свакако, делимично и због опште лењости и лежерности с којом данас кувамо (извините због генерализације).

У „Књизи о укусној и здравој храни“ наводи се списак рецепата за летњи, јесењи, зимски и пролећни ручак, чак и за различите дане у недељи. У уводу стоји да „морате водити рачуна о годишњем добу.“

Послушала сам савет и изабрала јесен, па потом недељу будући да је то једини дан у седмици када имам времена да припремим четири – да, четири! – јела за ручак. Недељом најчешће ручамо сендвиче или храну која је преостала од раније, или излазимо у ресторан са пријатељима. За вечеру обично имамо свеже спремљене пролећне ролнице или пилетину у тортиљи са поврћем. Мислим да су ова јела „здрава и укусна“, а потребно је свега 20-30 минута за припрему, што оставља довољно времена за образовање (ако то подразумева и уживање у омиљеној телевизијској серији).

За разлику од мог уобичајеног ручка, совјетски се припремао скоро два сата и обухватао је запечене печурке са сиром, печени плави патлиџан пуњен поврћем, пилећу крем чорбу (по мом мишљењу необичног укуса) и незаобилазан компот од јабука, који личи на воћни сок.

У књизи се домаћицама саветује да „пре него што почну да припремају ручак, доручак или вечеру, треба да одреде када јело треба да се сервира и процене колико ће трајати припрема.“ Ако се дода време потребно да се набаве сви састојци, рецепт би требало да почне напоменом „узмите слободан дан.“

Да скратим време потребно за спремање ручка свакако помаже добра опремљеност и величина моје кухиње од 9 m². Она је заиста пространа и за некадашње совјетске, али и савремене руске стандарде. Бакина кухиња, на пример, двоструко је мања – без обзира на то, њој успева да спреми јело и за већи број људи и да их тамо све угости. До 1960-их она чак и није имала своју кухињу. Живела је у „комуналки“, стану који је делило више породица.

РЕЦЕПТИ

„Пре Револуције кућа је припадала неком трговцу“, рекла ми је бака. „Имала је два спрата, и сваки је претворен у посебну комуналку. У нашој је живело пет породица, укључујући и некадашњу грофицу којој је припадао улаз. Постојала је само једна кухиња без фрижидера, један тоалет и један лавабо. Пре Великог отаџбинског рата, користили смо примус [врста решоа на керозин], а после рата имали смо шпорет на гас, што је било дивно. Наша сусетка, једна старија госпођа са села, сваки пут када би ушла у кухињу уздахнула би и рекла: ,Хвала ти друже Стаљине што си нам обезбедио гас!‘ Када смо желели да нешто сачувамо у хладном стању узимали смо велику чинију, напунили бисмо је хладном водом (само смо такву и имали), у њу смо стављали шерпу са мало путера, саламе, или чорбе, и покрили је крпом чије крајеве смо остављали у хладној води“.

Не верујем да је моја бака спремала ручак сличан оном описаном у књизи. Када сам јој описала ову праву гозбу рекла је: „Дивно! Мада, ми никада нисмо јели крем чорбу, јер нисмо имали одговарајући прибор за спремање.“

У сваком случају, пилећа крем чорба није моје омиљено јело.

Уживала сам у печуркама, плавом патлиџану и компоту и осећала сам се као права совјетска домаћица поносна на све што је спремила.

Пуњени плави патлиџан

Оперите плави патлиџан, одсеците крајеве, пресеците на пола (али не до краја) и кашичицом извадите средину. Потом патлиџан спустите у слану кипућу воду на 5 минута. Напуните га исецканим поврћем или печуркама, ставите на подмазан плех, прелијте киселом павлаком и пеците око 1 сат.

Печурке у киселој павлаци

Очистите и оперите печурке и прелијте их врелом водом. Оцедите их, исеците на крупније комаде, посолите и пропржите на уљу. Када буду скоро готове додајте кафену кашичицу брашна и промешајте, затим додајте киселу павлаку, кувајте, додајте рендани сир и запеците.

Пре сервирања поспите печурке першуном или мирођијом.

Можете користити и мариниране печурке. У том случају, извадите их из маринаде, оцедите, оперите, исеците на крупније комаде и испржите. Остали део припреме је исти као код свежих печурака.

За 500 g свежих печурака потребно је 1/2 шоље киселе павлаке, 25 g сира, 1 кафена кашичица брашна, 2 супене кашике уља.

Пилећа крем чорба

Припрема:

Скувајте пиле. Пропржите на уљу црни лук са першуном, пашканатом и брашном, све док не добије златну боју. Додајте потом бујон од куваног пилета, кувајте 15-20 минута и процедите. Пилеће месо самељите два пута и додајте га у чорбу. Добро промешајте. Додајте павлаку помешану са жумацетом.

Чорбу можете послужити са сушеним комадићима белог хлеба или са пирошкама са месом.

Компот од јабука

Ољуштите јабуке, извадите средишњи део и исеците сваку на 6-8 комада. Јабуке ставите у хладну воду са мало лимуновог сока како не би потамнеле. У шерпу сипајте 2 шоље вреле воде и шећер, додајте потом јабуке и кувајте на умереној температури 10-15 минута док не омекшају.

Росијскаја газета. Сва права задржана.