Десет совјетских плаката: Како је у гладним временима рекламирана храна

А. Милер
Иако се у времену између Првог и Другог светског рата већина становништва у СССР слабо хранила, најбољи совјетски уметници радили су на плакатима којима су рекламирани разни прехрамбени производи.

Лични преводилац Јосифа Стаљина Валентин Берешков у својим мемоарима бележи: „Већ је био пао мрак, трг је био обасјан јарком светлошћу фењера, док је на крову Политехничког музеја блистала шарена реклама: 'Време је да сви пробају и увере се како су укусни и префињени морски рачићи', 'А ја једем мармеладу и џем'... Све су то биле идеје Микојана, задуженог и за унутрашњу трговину. Он је позивао познате песнике да смисле упечатљиве рекламе које би подсећале на Мајаковског.“ 

Берешков у мемоарима пише о Анастасу Микојану који је 1926. године постао народни комесар за унутрашњу и спољну трговину СССР, а затим се деценијама налазио на руководећим местима. Са путовања у Америку у којој је 1936. године провео два месеца донео је технологије, касније примењене у производњи хране у СССР, а свима је била потребна реклама. 

1. Радни народе, купуј јефтин хлеб 

Двојац који су чинили песник Владимир Мајаковски и сликар Александар Родченко направио је 1925. године плакат у за њих карактеристичном конструктивистичком стилу. На њему је писало: Радни народе, скупоћа и  НЕП нису страшни, купуј јефтин хлеб, од најквалитетнијег брашна, пшенични, ражани и кајзерице. У свим продавницама и киосцима Моссељспрома, на корак од сваке куће. 

Почетом прошлог века Нова економска политика (НЕП) дозвољавала је приватни сектор, међутим, држава, иако је толерисала приватне трговце, настојала је на све начине да спречи њихово богаћење, па су плакати позивали на куповину хлеба, као и других прехрамбених производа не код приватника, него у државним продавницама Моссељспрома, привлачећи муштерије нижим ценама. 

2. Херкул - гаранција здравља

У Совјетском Савезу 1923. године почела је производња овсеног брашна Херкул, полуфабриката овсене каше, потпуно новог производа са којим се потрошачи раније нису сретали, а коме је била потребна реклама на тржишту. 

„Херкул“ је гаранција здравља. Здравље је свима дато, али минимално, каже се на плакату непознатог уметника из 1926. године. „Херкул“ је углавном прављен у Сокољническом поправно-радном дому, познатијем као затвор Матроскаја тишина.

3. Тражите слаткише државних фабрика Моссељпрома 

Највеће фабрике слаткиша Красный октябрь, Большевик, П.А.Бабаев после револуције биле су национализоване и ушле у састав Моссељпрома. Тада је објављивано да су у вези са падом трошкова производње цене слаткиша знатно пале, а да коришћене боје нису штетне. 

На плакату Бориса Таке из 1928. године је чланица комунистичке партије, са подвезаном црвеном марамом и послужавником пуним бомбона и колача.  

У то време у Моссељпрому радила је рекламна радионица на челу са Констатином Јуоном. Производи су у рекламама представљани сликовито, и били увећани, а друштвене групе на плакатима су почеле да добијају карактеристичне особине. 

4. Бомбоне „Ирис“ 

На плакату Александра Зеленског из 1939. године види се пионир са великом количином бомбона Ирис. Карамеле од концентрованог млека у продаји су се појавиле двадесетих година прошлог века и представљале су новитет за грађане. 

5. Пијте природне сокове 

На плакату из 1939. године Бориса Зеленског, сина Александра Зеленског који је такође био сликар, представљен је пионир с две чаше сока. 

Микојан  примећује да Американци пију сок од поморанџе за доручак и у књизи „Тако је било“ пише:  „Пошто ми немамо поморанџе одлучили смо се за сок од парадајза, изградивши фабрике за прераду овог поврћа. Сањао сам о тако великој производњи сока од парадајза да он постане аутентичан народни потрошачки производ, што је у нашим условима потпуно реално“, додао је он. 

6. Сладолед тражите свуда!

Микојан је такође писао о посети фабрици сладоледа у Америци: „Код нас се од давнина сладолед прави у домаћој радиности. Задатак је био да се развије машинска производња и сладолед постане јефтин и приступачан...

На крају смо из САД донели технологију индустријске производње сладоледа. Ускоро је била завршена изградња прве фабрике сладоледа чија је опрема набављена из САД. И заиста тако опремљена наша фабрика производила је од 1938. године двоструко веће количине сладоледа од планираних.

7. Кокошју коцку за супу тражите свуда! 

СССР није куповао америчке коцке за супу Маги, већ је производио своје. Оне су се правиле од природног меса, због чега су се брзо квариле, и нису постале нарочито популарне међу потрошачима. 

Кокошју коцку за супу потражите свуда, писало је на плакату из 1937. године аутора Јосифа Гришина. 

8. Мајонез - изврстан додатак јелима 

Мајонез је био нови производ који се појавио у Москви 1936. године. Сос је први пробао Стаљин, а после његовог одобрења почела је масовна производња.

На цртежу Степана Прокопцева свиња и штука обгрлиле су теглу мајонеза, а плакат је потписан следећим речима: Сос мајонез. Изврстан додатак за сва хладна и јела од меса, рибе и поврћа. 1938. година 

9. Бургери: Топле московске пљескавице у лепињи 

Са путовања у Америку Микојан је донео опрему на којој су улични трговци загревали пљескавице. Јефтине пљескавице од 50 копејки између два парчета хлеба, небитно да ли је бели или црни, требало је да буду укусна храна за раднике. Од 1937. године у киосцима на улицама главних градова почела је масовна продаја совјетских „бургера“ и лимунаде. 

Бургернице су имале велике шансе да постану популарне у СССР да 1941. године није почео рат и главне снаге нису биле усмерене на војне потребе. На крају масовна производња опреме за њихову производњу никада није ни почела, а бургери нису постали саставни део живота совјетских грађана. Све до данашњих дана у Русији се сматрају делом англосаксонске културе.

10. Пастеризовано млеко у флашама, производ високог квалитета 

На плакату Александра Побединског (1938. година) пионирка мами пружа чашу млека. У првом плану су флаше за млеко које су грађани касније враћали на пријемним пунктовима. Становништво тада још увек није било упознато са пастеризованим млеком, па су зато натписи на плакатима објашњавали да млеко не треба да се кува, нити да се пре употребе сипа у другу посуду. 

Моссельпром, Московска асоцијација предузећа за прераду пољопривредних производа, окупила је после револуције национализоване фабрике. Постојала је од 1922. до 1937. године. Регионални огранци постојали су и у другим градовима. Моссељпром је угашен 1937. године, а рекламом прехрамбених производа почела је да се бави Свесавезна канцеларија „Союзпищепромреклама“, основана 1938. године при Народном комитету прехрамбене индустрије (Наркомпищепром), иначе претходнику Министарства прехрамбене индустрије СССР.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“