Најбизарнија храна коју су јели руски сељаци

Солнцев Ф. Сељачка породица пред ручак. 1824.

Солнцев Ф. Сељачка породица пред ручак. 1824.

Третјаковска галерија
Већина руских сељака у прошлости је била веома сиромашна. Тако да су морали храну да праве и од најнеобичнијих ствари. Каша од дрвета? Посластица од ферментисаног брашна? Црна со из пећи? Изабрали смо неколико најнеобичнијих јела…

1. Брезова каша – храна од дрвета

Бреза, један од симбола Русије, није се користила само за огрев, већ и за друге најразличитијије сврхе: брезов сок је коришћен као антисептик, брезова кора за писање и израду обуће итд.

Од извесних делова овог дрвета правила се и каша. У ту сврху коришћен је флоем, унутрашњи слој коре, задужен за транспорт храњивих материја у дрвету. Потребно је било извадити слој дрвета испод коре, уситнити га, потопити у води док се добро не накваси, а затим га кувати док не постане густ и лепљив као каша. Ваш доручак од брезе је спреман! Послужите уз сок од брезе.

2. Рубец - бураг, први део говеђег желуца

Сваке јесени сељаци су имали задатак да усоле и маринирају говедину за потребе спахијске породице зими. Бураг се није могао чувати и зато су сељаци могли да га задрже за себе. Они су смислили начин како да овaj део изнутрица припреме као веома укусно јело. Оно подсећа на шкотски хагис (који се припрема од овчијих срца, џигерице и плућа) или на шкембиће. 

Бураг мора стајати потопљен у води неколико сати (при чему се вода мења сваког сата) како би се уклонио снажан мирис. Затим се кува са поврћем око пет сати све док не постане довољно мек. Бураг је богат храњивим материјама. Садржи протеине и много витамина, па и елементе као што је цинк, који јача имунитет.

3. Кулага – необична ферментисана посластица против свих болести

Кулага се прави од ражи и подсећа на брезову кашу, јер се лако прави помоћу мало састојака. Потребни су вам: ражано брашно, ражани слад и вода. Ражани слад се ставља у свежу воду да стоји сат времена, затим се додаје ражано брашно (двоструко већа количина од количине слада). Након тога смеса се хлади и постаје хомогена, пребацује се у лонац који се добро поклопи и стави у пећ током ноћи.

Успела кулага је светло смеђе боје и изгледа као веома густа каша (може се сећи ножем). Током држања у пећи кулага се ферментише, па на крају ово јело садржи много здравих састојака, а посебно је богато витамином B, који је неопходан за добар метаболизам. Руски сељаци су ову необичну „суперхрану” користили као лек против стомачних проблема, за лечење срца, јетре и бубрега.

4. Четврткова со, црни драгоцени зачин припремљен у руском опанку

Осим што је била добра за здравље, кулага је била и обредно јело, које је потицало још из паганских времена. Исто се може рећи и за такозвану „четврткову со”. Она се припремала само током једне ноћи у години, уочи Великог Четвртка, када је, према Јеванђељу, Христ поделио Тајну вечеру са апостолима. Четврткова со је била обредна храна, јер је у стара времена со била веома скупа и веровало се да може да заштити човека од злих духова.

За припрему четврткове соли било је потребно крупну со навлажити водом и додати јој мрвице ражаног хлеба. Ова маса се затим стављала на влажну тканину, а онда у лапот (обућа од брезове коре). То се затрпавало дубоко у пепео пећи, где је стајало око 4 сата. Али главни састојак била је молитва. Током читавог овог процеса сељаци су се молили. Молитва је трајала и док би се грумен извађен из пећи уситњавао у ступи. Након тога, со се освештавала у цркви.

Четврткова со се чувала на најсветијем месту у кући, на полици за иконе. Коришћена је приликом припреме свих обредних јела, као магијски лек за човека и стоку и као ђубриво у пољу.

5. Леваши, руска традицонална здрава посластица

Током већег дела руске историје сељаци нису знали за шећер. Он је био превише скуп и зато није коришћен у сељачким рецептима. Али деца су волела слаткише, па су Руси смислили своју посластицу од воћа.

Слаткиш је могао да се чува до пет година, јер је то био заправо природно сушен воћни сок. За припрему левашија, воће (најчешће бобичасто) се најпре изгњечи у пире. Затим му се дода мед и ова смеса се остави да се суши на сунцу у великим плеховима или се стави у топлу пећ за брже сушење.

Танки листови воћне пасте секли су се на траке, увијали у ролнице и чували. Историчари хране тврде да су леваши најстарији слаткиш у Русији. Недавно се у Русији поново прави слична посластица под називом пастила (мада се при њеној припреми користи и беланце). Она се продаје као традиционални руски деликатес. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“