Пет руских јела која су Европљани „преотели“ и представљају их као своја

Иако имају несумњиво руске називе, ова јела су се толико етаблирала на јеловницима у европским земљама да се данас сматрају локалним специјалитетима.

Да ли сте знали да је светски рекорд у припремању руске сољанке постављен у... Немачкој? У новембру 2019. године кувар Андре Домке је у ресторану на обали Балтичког мора припремио читавих 268 литара рибље сољанке од бакалара. Зар су Немци чули за сољанку? Не само што су чули, него је сматрају делом своје кухиње! 

1. Сољанка – „совјетско наслеђе” Источне Немачке

Позната руска чорба сматра се за кулинарски специјалитет у крајевима некадашње Источне Немачке. На јеловницима ресторана појавила се у послератном периоду. Зашто је тако добро прихваћена? Највероватније зато што традиционална немачка кухиња садржи велики број јела од димљеног меса и сољанка се одлично уклопила у овакве укусе. Чак и Ангела Меркел је једном приликом признала да су сољанка, сатараш и ражњићи њена омиљена јела.

Па ипак, немачка сољанка се разликује од руске. У чорбу они често додају сенф, капар, сатараш из конзерве и сок од лимуна. Постоји и „баварска” варијанта са говеђим бубрезима.

2. Руски хлеб - ни лепиња ни векна

Ако у немачкој продавници видите паковање са натписом RussischBrot (руски хлеб), изненадиће вас његов садржај. Наиме, Немци тако називају традиционални кекс у облику слова. Многи Руси су у детињству грицкали такву „азбуку”. Сматра се да је овај кекс у Немачку још у 19. веку донео кондитор Фердинанд Фридрих Вилхелм Ханке (FerdinandFriedrichWilhelmHanke). Он се школовао у Санкт Петербургу где је први пут видео колаче у облику слова, а затим је у Дрездену отворио своју пекару. Наравно, немачки кекс се прави у облику латиничких слова.

3. Строганов од кобасица на шведски начин

Једно од најпопуларнијих руских јела на свету у нешто измењеном облику ушло је у националну кухињу Шведске под називом KorvStroganoff. Уместо говедине у њега се стављају свињске кобасице Falukorv, као и парадајз паста, павлака, лук и сенф. Док се у Русији уз говедину Строганов служе хељда или кромпир пире, у Шведској прилог су пиринач или макароне.

4. Кулебјака – елегантно француско пециво

Руско празнично пециво у фрацуској кухињи носи назив Coulibiac. Јело се тамо појавило захваљујући шефу кухиње Огисту Ескофјеу (AugusteEscoffier), који је 70-их година 19. века радио као кувар у Ници (он је у Француску увео и „руски” редослед сервирања, тј. обичај да се јела износе једно за другим, као и појам „високе кухиње”). Једном приликом француски кувар је угостио руске морепловце којима је веома недостајала домовина. Он им је припремио кулебјаку. Јело се допало свима, не само руским гостима, па се временом проширило по земљи. Чак и Џулија Чајлд у свом кувару за Американце описује рецепт за припремање кулебјаке са лососом као француско јело.

У Русији у кулебјаку по правилу иде неколико различитих пуњења која се одвајају танким листом теста. У Француској овај метод није популаран и колач се углавном прави са лососом (Coulibiacdesaumon). Осим рибе, у надев се додају пиринач, барена јаја и зелениш, па се све то умотава у ролат типа „Велингтон”.

5. Телетина на орловски начин је свињетина на француски

Ово јело у Русији је познато као „месо на француски начин”, а у Француској као VeauOrloff (телетина на орловски начин). Средином 19. века први пут га је припремио француски кувар грофа Алексеја Орлова Урбен Дибуа. Рецепт, који садржи телетину под капом од кромпира, печурака и сира, запечену са бешамел сосом, затим се проширио по целом свету. Док се у Русији одомаћила поједностављена варијанта од свињетине, лука, парадајза, сира и, наравно мајонеза.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“