Реч „чурчхела” је прилично стара и чине је два корена: „чур” што значи хладно и „чхел” што се преводи као вруће. Ова комбинација речи није случајна, него описује процес припреме: најпре се чурчхела замочи у врелу, густу масу, а затим се хлади окачена о концу.
Мада је чурчхела традиционални грузијски десерт, такође је веома популарна на руској обали Црног мора. Рецепт за њену припрему, као и њен облик, нису се мењали од 11-12. века. У то давно време домаћице су кувале и давале чурчхелу својим мужевима када су ови одлазили у рат. Легенда каже да је чурчхела била најјача врста хране, као нека врста „суперхране” данас, и са добрим разлогом: ораси су изузетно храњива намирница. Две чурчхеле су биле довољне да обезбеде енергију за један дуг напоран дан борбе. Осим тога, чурчхела није кварљива и може дуго да се чува, па су људи могли да понесу велике количине за исхрану током рата.
Још једна њена предност је то што је веома здрава. Чурчхела се прави само од потпуно природних производа. Ипак, треба водити рачуна да се човек не преједе, посебно ако има вишак килограма или дијабетес или је у трудноћи.
У мојој породици овај слаткиш се повезује пре свега са летњим одмором на мору. Чурчхела ме највише асоцира на црноморска летовалишта. Свако ко је икад посетио ове крајеве може да потврди да се на скоро свакој плажи и у свакој уличици налазе мале локалне радње препуне црвених, жутих или зелених „леденица”.
Прављење чурчхеле код куће било би вероватно превише захтеван и дуготрајан процес. Зато вам предлажемо лаку верзију уз задржавање свих чари њеног непоновљивог укуса.
Састојци:
1 литар свежег сока (од грожђа или нара)
250 g брашна (ја сам користила интегрално како би слаткиш био здравији)
1 кафена кашичица меда (по вашем укусу, али што слађе, то боље)
300 g ораха
конац
игла
Припрема:
1. Почнимо од теста. Узмите чашу сока од укупне количине (ја сам користила мешавину сока од грожђа и сока од нара, али можете изабрати који желите) и помешајте са брашном тако да нема грудвица.
Олга Бровкина
2. Ставите масу у шерпицу на тиху ватру, непрекидно мешајући и постепено додајући остатак сока. Добро промешајте.
Олга Бровкина
3. Кад маса проври, наставите интензивно мешање још најмање 10-ак минута. За то време маса ће се згуснути као желе, али пре него што искључите шпорет проверите да нема укус брашна.
Олга Бровкина
4. Добићете згуснуту масу која изгледа као на доњој слици. Она се зове татара.
Олга Бровкина
5. У међувремену ставите орахе на врео тигањ и препржите их на средњој температури 2-3 минута, мешајући непрекидно дрвеном варјачом. Будите пажљиви да вам не загоре.
Олга Бровкина
6. Док вам се маса хлади, урадите најлакши део посла. Припремите иглу и 40-50 cm конца. Затим нанижите око 15 половина ораха и добићете „леденицу” дугу 20-22 cm. То је довољна дужина како бисте чурчхелу могли да сушите у рерни. Иначе можете да направите чурчхелу које желите дужине.
Олга Бровкина
7. Требало би да добијете 7-8 низова ораха. Ако живите на селу, оставите нанизане орахе на сунцу неколико сати или више како бисте спречили развој буђи. Али ако живите у граду као ја, прескочите овај део и пређите одмах на следећу фазу процеса.
8. Сада треба пажљиво да потопите нанизане орахе у желатинасту масу. Покријте низове татаром која, ако је добро направљена, не би требало да капље.
Олга Бровкина
9. Одмах након потапања окачите сваку чурчхелу да се суши. Идеално место био би простор између две столице или рерна. Ја сам се одлучила за рерну, а резултат можете видети на фотографији.
Олга Бровкина
10. Оставите чурчхелу да се суши неколико дана. Биће спремна када нити са орасима нису више лепљиве.
Олга Бровкина
11. Чурчхела може да се једе чим се осуши, али је треба чувати на тамном месту, умотану у кухиску крпу. Уживајте у посластици!