И данас буде носталгију: Најомиљеније совјетске саламе

Kira Lisitskaya (Photo: Leonid Gaidai/Mosfilm,1965; Getty Images; Legion media)
У СССР-у није било великог избора барених и димљених салама. У слободној продаји могле су се наћи пре свега „докторска“, „ливерна“ и „чајна“. Међутим, и само спомињање ових омиљених совјетских сувомеснатих производа и данас буди носталгију.

„Докторска“

Најпознатија и у широким слојевима најомиљенија совјетска салама била је „докторска“. Изгледом је подсећала на италијанску мортаделу. Појавила се 1936. године и била препоручена за исхрану после дуготрајног гладовања (за оне нарушеног здравља после Грађанаског рата и царског деспотизма), одакле и потиче њен назив. Правила се од говедине (25 одсто), свињетине (70 одсто), јаја (3 одсто) и млека (2 одсто), а месо је морало да буде највишег квалитета.

Седамдесетих година прошлог века због недостатка прехрамбених производа у саламу је додаван скроб, међутим неке фабрике су и даље су производиле „праву“ саламу. Данас је у њој све мање меса, уместо кога се ставља све више соје

„Љубитељска“

На другом месту по популарности налазила се „Љубитељска“, барена салама са додатком сланине. Према државном стандарду, имала је нешто више говедине, а мање свињетине, док је четвртину чинила сланина. Иначе, била је скупља од „докторске“.

Ливерна

Ако не волите саламу од изнутрица значи да нисте пробали ону совјетску. Продаване су три врсте ове кобасице различитих ценовних категорија, а у њен састав улазили су месо и изнутрице. Могла је да се пржи, стави на сендвич, користи као додатак тестенини. Била је то једна од најјефтинијих салама, врло често коришћена за мезе уз алкохолна пића. Најјефтинија врста је добила име „псећа радост“.

Финска цервела

Истинска легенда Совјетског Савеза за којом су сви трагали по трговинама. Онај ко је успео да налети на цервелу и купи је сматрао се великим срећником. Најчешће је чувана за празнике, јер је за разлику од барених салама могла дуго да стоји без фрижидера. Финска цервела је прво била производ који је 1980. године (уочи Олимпијаде) купљен за московске продавнице у Финској. Московљанима се допао њен укус и тако је у престоници почела производња „финске цервеле“.

Ловачке кобасице

Мада се сматра да потичу из Пољске, у СССР-у су се појавиле 1938. године када је народни комесар прехрамбене индустрије Анастас Микојан успоставио производњу кобасица. Ове мале димљене кобасице које су биле згодне за ношење на пут, назване су „ловачке“. Ретко су биле у продаји, али када би се појавиле изазивале су опште одушевљење, нарочито код деце, која су дуго могла да их грицкају.

Kраковска кобасица

Од свих димљених кобасица „краковска“ је најчешће могла да се нађе у радњама. Спадала је у полудимљене сувомеснате производе, била је знатно скупља од барених кобасица и прилично масна. Зато није могла да буде на трпези свих грађана за вечеру и доручак. Имала је препознатљив полукружни облик. Оригинални рецепт ове пољске кобасице (име добила по граду Кракову) у Русији се појавио још у 18. веку, али је тек за време совјетске власти успостављена стандардна производња. А то значи да је „краковска“ у свим совјетским републикама прављена по истом рецепту. Нарочито укусна била је у прженој варијанти.

Московска цервела

Барена и димљена кобасица под називом „московска“ била је изузетно популарна и дефицитарна. Природног састава, педесет одсто масне свињетине, двадесет пет немасне, и исто толико говедине, плус зачини, са равномерно распоређеним комадићима сланине, и притом приступачне цене. Нарезана изгледала је врло лепо и могла се послужити гостима без икаквог устручавања.

Одеска салама

По укусу „oдеска“ је подсећала на „краковску“ и притом била њена демократскија и јефтинија варијанта. Рецепт је био развијен средином педесетих година прошлог века, и док се за производњу краковске» користило искључиво месо прве категорије, за „одеску“ је долазила у обзир и друга. Поред тога она је имала више белог лука и бибера.

„Столична“

То је барена кобасица којa се нa полицама у продавницама могла ређе наћи него финска цервела. Као и Докторска сматрала се првокласном, али није могла дуго да стоји.

„Чајна“

Мада ова барена салама са сланином није била првокласни производ многи су волели да је једу за доручак. Могла је да се кува као кобасица или пржи са јајима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“