У Татарстану ће вас дочекати читави ланци локала брзе хране у којима можете пробати национална јела. Троугаона пирошка пуњена месом и кромпиром под називом ечпочмак је класично јело татарске кухиње које одлично паше формату брзе уличне хране. Блиски рођак ечпочмака је елеш, округла пирошка са месним пуњењем од теста на бази павлаке. Уместо хамбургера у Татарстану пробајте кистибиј, на пола савијену бесквасну лепињицу са кашом или кромпиром.
У Дагестану ћете тешко умрети од глади, јер локали са традиционалном кавкаском кухињом гостољубиво вас очекују на сваком углу. Дагестан је једна од република Русије са највећим бројем различитих националности (преко 30 народа!) и локална кухиња поседује велику разноврсност укуса и мириса. Ако желите нешто да презалогајите на брзака, најбоље ће вам одговарати чуду, односно танке или ваздушасте бесквасне лепињице са пуњењем од меса или поврћа, припремљене на тигању без масноће и премазане маслацем.
Најтипичније дагестанско јело је хинкал. Реч подсећа на грузијско „хинкали“, али се у дагестанској верзији кувано тесто и месо припремају одвојено. Код Авараца комади теста су крупни, а код Лакаца ситни, Кумици тесто секу у танке ромбове, а Даргинци га савијају у „пужиће“ и кувају на пари. Све у свему, вреди приредити гастрономски обилазак дагестанских локала.
Јело од којег ће ваше срце заиграти и због којег ћете заборавити на линију. У суседним републикама Кабардино-Балкарији и Карачајево-Чаркесији краљ сваке трпезе је хичин, веома богата лепиња са разноврсним пуњењем. Служе се и у ресторанима и на киосцима на улици. Балкарски хичини су танке лепињице, док су карачајевски дебљи, а праве се од теста са кефиром или млеком. Пуњење је у обе варијанте богато. Најчешће се припрема хичин са кромпиром, лиснатим поврћем, месом, или са сиром. Могу се наћи и слатке варијанте са бобичастим воћем.
У Грозном не можете равнодушно проћи поред киоска у којима се продаје хинглаш, лепиња од пшеничног или кукурузног брашна са пуњењем од бундеве, исечена на траке. Тесто у таквим лепињама је веома танко, практично без тежине, док је пуњење богато и сочно.
Још једна необично укусна лепињица у чеченској кухињи је чепалгаш са пуњењем од сира и зелениша, која се такође продаје исечена на комаде.
Овако нешто сигурно нисте никад пробали! Бурјатска брза храна – то су пржени буузи, хамбургери са традиционалном земичком куваном на пари и хушури са штапићу. Хушур је нешто као мали чебурек са месом или сиром, пржен у дубоком уљу. А штапић се користи како се не бисте опекли и замастили.
У парковима у Ижевску, престоници Удмуртије, можете видети покретне пећи на дрва на точковима, у којима се пеку перепечи. То су пирошке у облику корпица од ражаног или пшеничног теста са великом количином пуњења: купус, млевено месо, млади црни лук, сир. Необичан назив потиче од израза „перед печкой“ (испред пећи). Ове пирошке се стављају у пећ на веома јакој ватри и зато су веома укусни.
У истим мобилним пећима припремају се и табани. То су удмуртске лепињице са сосом које по укусу подсећају на руске оладушке.
Отворене округле пирошке са кромпиром можете у сваком уралском граду срести исто тако често као у Москви шаурму, тј. буквално на сваком ћошку. Шањги су најпознатије јело коми-пермјацке кухиње које по изгледу подсећа на руске ватрушке. Најбоље их је јести вруће са павлаком.
Посетити Северну Осетију, а не пробати право осетинско пециво је прави гастрономски злочин. Где још можете наћи такву разноврсност облика и пуњења? На пример, фидџини је затворено пециво са сецканом говедином и буљоном, а прави се у различитим величинама. Или уалибах, који се прави са домаћим осетинским сиром. Пеку се овде и пецива са бундевом, и са кромпиром, и са пасуљем, и свако од њих има свој назив. Осетинска пецива се продају фактички у сваком локалу ове кавкаске републике.
Традиционална калмицка кухиња подразумева много меса и теста. Поврће се у степи може сматрати за егзотику. Хурсн махн је једно од најпопуларнијих јела у локалима у граду Елиста. То је овчетина или говедина насечена на комадиће, испржена са луком и шаргарепом и сервирана са домаћим резанцима.
Башкирске крофнице под називом баурсаки омиљене су свима. То су мало издужени комадићи теста који се прже у казану у фритези, замачу у сируп од меда и слажу на гомилицу. У стара времена ово пециво је припремала невеста за родитеље младожење на сопственој свадби (њен назив значи „крвни сродници“), а данас се служи као обична посластица. Традиционалне крофнице продају се практично у свакој пекари или посластичарници у Башкирији.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
