Пет руских сорти грожђа од којих се праве најбоља домаћа вина

Красностоп Золотовски

То је стара сорта грожђа која се традиционално узгаја на подручју реке Дон на југу Русије. Винари су недавно поново показали интересовање за њу. Сама сорта је ћудљива, лоше подноси мраз и болести, захтева сталну пажњу и бригу. Ипак, даје вина са интензивно рубин црвеном бојом и љубичастим нијансама. У његовој ароми могу се осетити сушена вишња, боровница, сува шљива, бибер, аронија и ноте џема и еукалиптуса. Познаваоце може да подсети на познату сорту Каберне сувињон.

„Сорта је једна од најпознатијих у Русији“, напомиње шеф сомелијера Дмитриј Савин из ресторана Artest. Најбоља вина праве се у Ростову и Краснодару. Назив потиче од речи „стопа“, како су козаци звали костур лозе који код поменуте врсте има карактеристичну црвену боју. То је истакнута сорта грожђа од које се добијају пуна црвена вина.

Тачку на дугу полемику о аутохтоности или оригиналности ове сорте 2013. године ставио је у корист „Красностопа“ швајцарски научник ампелограф Жозе Вујамо. А 2018. године познати амерички вински критичар Џејмс Саклинг прогласио је „Красностоп“ из 2016. године винарије „Собер Баш“ за најбоље вино у Русији.

Шта пити:Суво црно вино „Ведерников Красностоп Золотовски“, „Винарија Ведерников“; „Краснотоп“, винарија „Собер Баш“

Кокур

Руски научник Петар Кепен веровао је да су сорту Кокур на Крим донели Грци са острва Крф у периоду од 12. до 14. века. У далекој прошлости овим грожђем била је засађена цела Судашка долина, а у данас има водећу улогу на том локалитету. Осим Крима засади ове сорте грожђа су се проширили по Дону под називом „бело дуго“.

Берба је прилично касно, средином октобра, сорта је неотпорна на мраз. У том тренутку бобице постају жуто-зелене са 24 одсто садржаја шећера. Киселост је у складу са слаткоћом.

„Кокур даје вина са богатом текстуром, пријатно освежавајућом киселошћу и јаком аромом љуске од брескве, нијансом меда и зрелог сочног жутог воћа“, каже Вадим Мартињук, шеф сомелијера ресторана „Риба моја“.

Винарија Ведерников

„Кокур“ је универзална сорта у винарству, пошто се од њега праве не само десертна вина, него и појачана, рецимо „Портвејн белиј Сурож“, као и вински материјали за шампањац.

„Допада ми се та мирна бела сорта у чијој ароми преовлађују цитруси и траве. Она подсећа на италијански Требијано“, примећује сомелијер ресторана Л.Е.С. Јуриј Скорњаков.

Шта пити:Кокур – пенушаво бело брут вино Валерија Захарина; пенушаво бело вино „Павел Швец Петнат Оранж“; „Кокур Солнечној долини“; Кокур Оранж Барел, винарија „Јајла“; „Белбек Кокур“; „Кокур десертни Сурож“.

Сари Пандас

Сорта грчког порекла која је донета на Крим и гаји се у Судашком региону. Обично се сади поред опрашивача „Белог кокура“.

Пуцад ове сорте грожђа је светло зелене боје са нешто жућом бојом на сунчаној страни. Касно стиже за бербу, а садржај шећера износи 27 одсто. Десертна вина од овог грожђа по свом букеу слична су токајским винима.

@zhiznbar

„Сари Пандас није широко распрострањен, али од њега се добијају вина са одличном киселошћу и аромама меда“, истиче Дмитриј Савин.

Шта пити:Бело суво винo „Кокур – Сари Пандас“ Валерија Захарина; „Сари Пандас премијум“, Масандра.

Сибирковиј

То је једна од сорти која полако постаје све популарнија, освајајући љубитеље свежих летњих белих вина. У Русију је доспела још у време Петра Великог из Бесарабије (данас Молдавија и Украјина), Мађарске и Бугарске, а недавно је обновљена на Дону.

Сибирковиј лоше подноси мразеве и гљивичне болести. У тренутку сазревања губи киселост, а садржај шећера износи од 22 до 27 одсто.

„Одликује се мноштвом трава у ароми које се преплићу са воћним нотама. Тимијан и свеже покошена трава смењају се са цитрусима, као и белим бресквама и сочним јабукама“, наводи Роман Мешитбајев, сомелијер ресторана Drinks@Dinners.

Валериј Захарјин

Шта пити:Пенушаво вино екстра брут Петнат, винарија „Фанагорија”; „Пино Гри Сибирковиј Трезваја Голова“, бело суво вино, винарија „Собер Баш”.

Цимљанско црно

То је аутохтона сорта грожђа која успева у долини реке Дон и у Ставропољском крају, нешто ређе на Северном Кавказу. Први пут се помиње 1717. године када је император Петар Велики поклонио краљу Француске Лују Петнаестом двадесет бачви овог вина. Касније, 1813. године на Тргу слободе у Паризу руска војска попила је 3000 флаша овог вина у част победе руске војске над Наполеоном.

„Пенушава вина од Цимљанског црног грожђа служена су московској и петербуршкој елити још пре 200 година. Сорта је већ тада постојала и са њом се активно експериментисало“, каже Јелена Погодина, шеф сомелијера ресторана BURO. TSUM. По њеним речима сорта Цимљанско црно је отпорна на топлоту и неотпорна на хладноћу, специфична је по томе што врло брзо накупи шећер, на рачун киселости. Зато се најчешће меша са киселим сортама грожђа како би вино било избалансирано. Од европских сорти најближа јој је Барбера из Пијемонта.

Јелена Погодина, шеф сомелијера ресторана BURO. TSUM.

Press photo

Од Цимљанског црног праве се пенушава и црвена вина, ређе десертна. Црвена су богата, структурирана и јарке боје. Иако ширих искустава у погледу сазревања ове сорте засад нема, руски винари сматрају је обећавајућом.

Шта пити:Аутохтоно Цимљанско црно, винарија „Фанагориja”; Цимљанско суво црвено вино из винарије „Цимљанска вина”.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!