Када се кукумарија појавила широм Совјетском Савеза, нико није хтео ни да је проба.
„У та давна времена радници у предузећима су повремено могли повољно да купе пакете производа. Пакете су по правилу чинили неки квалитетни производи, као што су пилетина, хељда, кондензовано млеко, чоколадне бомбоне, квалитетна риба и слично. Али у њима би се обично нашло и нешто што се није добро продавало и чега се требало ослободити“, каже Вадим са Крајњег Севера.
„Понекад су то биле тегле са кукумаријом и морским купусом. Кукумарију са алгама нико није хтео да узме. Просто би је остављали тамо где су се преузимали пакети. Читав простор је затим био препун кутија са теглама те злосрећне кукумарије.“
Заиста, „злосрећна“ кукумарија у почетку није била омиљена у народу. Као прво, осим становника Приморја и Сахалина нико није ни знао шта је то. Као друго, изгледала је прилично одбојно. Зато су неко време пирамиде са конзервама кукумарије дуго остајале на полицама совјетских продавница (у време дефицита свега), а затим су одједном нестале. Нестале су када су совјетски људи сазнали о чему се заправо ради.
Кукумарија је мекушац из класе морских краставаца. По облику подсећа на веома дебели краставац мрке или тамнољубичасте боје, може да достигне дужину од 40 центиметара и тежину од једног килограма.
Кукумарија живи на морском дну и креће се по њему, углавном на дубини од 5 до 50 метара. Храни се муљем. То је традиционални производ за руски Далеки исток, који се често замењује са трепангом, другом врстом морског краставца. Они имају много тога заједничког: на пример, способност регенерације. Кукумарија може да се регенерише из једне трећине свог тела, тј. ако је пресечете на три дела, временом можете добити три комплетне животиње.
Ситуација се променила када су научници почели да говоре о изузетној користи кукумарије за здравље и почели да је називају далекоисточним деликатесом. Кукумарија је тада тешко могла да се нађе у већем делу Русије.
100 грама меса кукумарије има само 35 калорија, а притом је оно препуно корисних елемената. Каротина и витамина А има исто колико у говедини; полинезасићених масних киселина скоро троструко више него у риби, а минералних елемената скоро десетоструко више него у месу копнених животиња.
Месо мекушца такође се цени због колагена (он обнавља везивна ткива) и због ниског садржаја угљених хидрата, а научници из целог света проучавају овог мекушца ради његове примене у медицини.
Они су, на пример, утврдили да једна супстанца из кукумарије (фрондозид А) може да убија ћелије рака и поседује имуномодулирајуће ефекте. Рађена су и истраживања о ефикасности кукумарије у спречавању и лечењу Алцхајмерове болести.
После улова кукумарија се чисти, расече и очисти од унутрашњих органа. Након тога постоји неколико могућности: може се одмах замрзнути или скувати. Кукумарија се кува 3-4 сата.
У Русији се по правилу не користи у сировом облику (за разлику од Кине и Јапана, где је популарна у облику сашимија). Обично се кува, суши или конзервира. Последња варијанта је најпопуларнија, јер олакшава транспорт и чување. А конзервира се најчешће са морским купусом, у тој комбинацији је памте совјетски људи.
Али, заправо се кукумарија може припремити на најразличитије начине. Може се пржити, динстати, од ње се може правити рижото или салата. „Мислим да најбоље иде са поврћем и месом. Од зачина не бих узео ништа сувише јако и сложено, јер је укус кукумарије прилично неутралан. Обични со и бибер су довољни, добро се слаже са парадајзом. Соја сос, и генерално јапански и кинески традиционални производи одговарају јој по географском принципу. Може се направити салата: кукумарија се испржи, дода се поврће и соја сос“, каже шеф кухиње ресторана „Острво Руски“ Дмитриј Кемјашов.
На Далеком истоку традиционално јело од кумарије назива се скобљанка. Најпре се препрже црни лук и шаргарепа, затим се дода парадајз. Може се додати мало месног бујона за богатији укус. Затим се додају насецкана кукумарија и комадићи меса, на пример, говедине, а пред крај припреме и мало паприке.
Међутим, иако се кукумарија у Русији лови у индустријским количинама, изван Далеког истока данас ју је тешко пронаћи. Мада је цена једне тегле приступачна, око 200 рубаља (2,6 долара).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу