Дзика: Пробајте кашу од сира која се у Осетији прави у част рођења дечака (РЕЦЕПТ)

Олга Бровкина
Једно јело на два начина. Врућа дзика је каша, а у охлађеном облику се сервира као врста касероле. Изаберите своју омиљену верзију.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Осетинску висококалоричну кашу дзику чине састојци који се могу пронаћи у сваком дому: зрели бели сир, брашно, павлака и со. Сматра се да су у предхришћанско доба Алани, преци Осета који данас живе у кавкаском региону, ову кашу користили за приношење жртве богу заштитнику стоке по имену Фалвара. Избор је очекиван, јер су главни састојци животињског порекла. А ради се о једном од најхрањивијих локалних јела.

У хришћанском периоду дзика је почела да се припрема двапут годишње: у уторак после Васкрса и на крају лета пре шишања оваца.

На први поглед може вам се учинити да је дзика једноставно јело, али то је заправо врло „каприциозна“ каша која захтева много пажње и стрпљења приликом кувања. У савременој Осетији дзика се припрема за прославу „кахц“ у част рођења сина.

За ову прославу везан је стари обичај. Осетини тада изговарају благослове у којима желе богатство, здравље, дуг живот и потомке. Осетини ове благослове називају „баркад“ и они се упућују пријатељима, уваженим гостима и новорођенчету.

Када се роди дечак, одрасли се обраћају Свевишњем молећи га да га „баркад“ (благослов) прати када одрасте и постане мушкарац. Затим ногу новорођенчета умоче у топлу кашу од сира дзику. Овај ритуал симболизује први дететов корак и тако је дзика симбол обиља и богатства.

Главна тајна код припремања дзике описана је на следећи начин: „тишина у процесу, позитиван став и добре мисли: о кући, породици и обиљу“. Овај обичај се строго поштује и данас.

Јело се обично служи врело у тигању и није потребан посебан прибор за јело. Осетини га једу помоћу тортиље печене у пећи и понекад украшавају свежим зачинским биљем. Дзика се такође једе за доручак са ферментисаним млечним напитком ајран. Када се сервира охлађена, дзика је једнако укусна. 

Састојци за 6 порција:

Осетински сир – 400  g (било која врста белог сира на кришке)

Брашно – 150 g

Павлака - 1 kg

Со (према потреби) – 1 кашичица (или мање у зависности колико је сир слан)

Припрема:

Уситните сир рукама или га изгњечите виљушком.

Сиру додајте две чаше од по пола литре павлаке са високим процентом масноће. Локалне жене кажу: „Павлаком не можете покварити дзику“.

Додајте со по потреби, промешајте масу и мутите је док не нестану грудвице.

Успите масу у велики лонац са дебелим дном и истопите сир. За то ће вам бити потребно 15-20 минута. Кашу треба непрекидно да мешате.

Чим се на површини појаве мехурићи, смањите температуру на минимум, а затим додајте пшенично брашно у малим прегрштима. Немојте дозволити да маса прокључа, јер ће постати безукусна.

На крају мутите кашу док не добијете хомогену масу без грудвица. Кувана дзика је средње густине и крем боје.

Пријатно!

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“