Дзика: Пробајте кашу од сира која се у Осетији прави у част рођења дечака (РЕЦЕПТ)

Олга Бровкина
Једно јело на два начина. Врућа дзика је каша, а у охлађеном облику се сервира као врста касероле. Изаберите своју омиљену верзију.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Осетинску висококалоричну кашу дзику чине састојци који се могу пронаћи у сваком дому: зрели бели сир, брашно, павлака и со. Сматра се да су у предхришћанско доба Алани, преци Осета који данас живе у кавкаском региону, ову кашу користили за приношење жртве богу заштитнику стоке по имену Фалвара. Избор је очекиван, јер су главни састојци животињског порекла. А ради се о једном од најхрањивијих локалних јела.

У хришћанском периоду дзика је почела да се припрема двапут годишње: у уторак после Васкрса и на крају лета пре шишања оваца.

На први поглед може вам се учинити да је дзика једноставно јело, али то је заправо врло „каприциозна“ каша која захтева много пажње и стрпљења приликом кувања. У савременој Осетији дзика се припрема за прославу „кахц“ у част рођења сина.

За ову прославу везан је стари обичај. Осетини тада изговарају благослове у којима желе богатство, здравље, дуг живот и потомке. Осетини ове благослове називају „баркад“ и они се упућују пријатељима, уваженим гостима и новорођенчету.

Када се роди дечак, одрасли се обраћају Свевишњем молећи га да га „баркад“ (благослов) прати када одрасте и постане мушкарац. Затим ногу новорођенчета умоче у топлу кашу од сира дзику. Овај ритуал симболизује први дететов корак и тако је дзика симбол обиља и богатства.

Главна тајна код припремања дзике описана је на следећи начин: „тишина у процесу, позитиван став и добре мисли: о кући, породици и обиљу“. Овај обичај се строго поштује и данас.

Јело се обично служи врело у тигању и није потребан посебан прибор за јело. Осетини га једу помоћу тортиље печене у пећи и понекад украшавају свежим зачинским биљем. Дзика се такође једе за доручак са ферментисаним млечним напитком ајран. Када се сервира охлађена, дзика је једнако укусна. 

Састојци за 6 порција:

Осетински сир – 400  g (било која врста белог сира на кришке)

Брашно – 150 g

Павлака - 1 kg

Со (према потреби) – 1 кашичица (или мање у зависности колико је сир слан)

Припрема:

Уситните сир рукама или га изгњечите виљушком.

Сиру додајте две чаше од по пола литре павлаке са високим процентом масноће. Локалне жене кажу: „Павлаком не можете покварити дзику“.

Додајте со по потреби, промешајте масу и мутите је док не нестану грудвице.

Успите масу у велики лонац са дебелим дном и истопите сир. За то ће вам бити потребно 15-20 минута. Кашу треба непрекидно да мешате.

Чим се на површини појаве мехурићи, смањите температуру на минимум, а затим додајте пшенично брашно у малим прегрштима. Немојте дозволити да маса прокључа, јер ће постати безукусна.

На крају мутите кашу док не добијете хомогену масу без грудвица. Кувана дзика је средње густине и крем боје.

Пријатно!

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“