Кавијар се разликује по врсти рибе од које се добија, као и по начину лова. Тако се најчешће издвајају црни, црвени и „частикови“, који се такође назива жути или бели.
Култура коришћења црног кавијара у исхрани траје најмање 800 година. Секретар хана Батија овај деликатес спомиње 1240. године, а у XV веку црни кавијар са Волге испоручује се на кнежевску трпезу у Москви. Он се добија од риба из породице јесетри: моруне, јесетре, паструге, дугоносе кечиге.
Црни кавијар је скуп деликатес у којем се ужива лагано, у охлађеном облику, на пример, са шампањцем. Сервира се на кашикама или на тосту, у корпицама од теста, на комадићима краставца или са куваним јајима. Традиционално се њиме пуне палачинке.
Кавијар од моруне је омиљени гурмански деликатес. Један је од најскупљих и најцењенијих када се ради о укусу. Кавијар од моруне има нежну ноту укуса ораха и златни одсјај зрна. Сматра се да је од старијих риба кавијар укуснији. У пречнику зрна икре имају око 3,5 mm.
Кавијар од јесетре је ситнији него од моруне, зрна су до 2,5 mm. Ово је црни кавијар са жућкасто-смеђом нијансом и мирисом алги. Такође за њега је карактеристичан низак садржај соли, што је за неке људе предност. Како би се сачувао необичан укус мора, слани раствор за његово чување није тако засићен као код кавијара од моруне.
Кавијар од паструге је прилично ситан, пречник зрна му је само 1 милиметар, али су она еластичнија него код моруне. Сматра се мање укусним од других врста црног кавијара, али зато поседује висок садржај масти.
Пречник зрна овог кавијара је око 2,4 милиметра. Црне је и сиво-црне боје и има танку опну. Кавијар од дугоносе кечиге има морску ноту укуса, али блажу него код јесетре. Оставља у устима укус рибе. Кавијар од дугоносе кечиге је знатно јефтинији од кавијара од моруне и јесетре, тако да на њега треба обратити пажњу.
Кавијар од калуге добија се од рибе која је нешто између моруне и јесетре, а назива се калуга. То је једна од најкрупнијих врста из породице јесетри, може бити тешка и до 1.000 килограма. По укусу подсећа на кавијар од моруне – „орах са шлагом“. Пречник зрна је 2-3 милиметра. Она су тамносиве боје, понекад са зеленкастим одсјајем.
Црвени кавијар је икра од риба из породице лососа: горбуше, лососа кете, црвеног лососа. Он је јефтинији од црног, и популарнији. У централном делу Русије интензивно се користи у исхрани тек од XIX века, јер се углавном добија на Далеком истоку, одакле је некада транспорт био отежан.
Црвени кавијар је незаобилазан део сваке празничне трпезе у Русији. Добар је за сендвиче, тост и у корпицама од теста. Њим се украшавају салате, пељмени, мажу палачинке и пуне кувана јаја. Теглицу црвеног кавијара можете слободно понети као поклон када идете у госте.
Ово је најзаступљенији кавијар у руским продавницама. Захваљујући плодности горбуше управо он ће се најчешће наћи на сендвичима са маслацем на новогодишњој руској трпези или као украс у салати. Кавијар од горбуше има јарко наранџасту нијансу и пријатан рибљи укус.
Зрна овог кавијара су крупна и чврста, зато добро задржава облик. По укусу подсећа на кавијар од горбуше, али може бити благо горкаст.
Црвени лосос има ситна зрна кавијара, тамноцрвена са меком опном. По укусу је малчице горкаст и поседује специфичан мирис рибе који се некима не допада. Али, са друге стране, црвени лосос се мрести међу првима у породици лососа, већ крајем маја, па се овај кавијар може куповати већ првих месеци лета.
Овај кавијар има засићену бордо боју и благу горчину. Сматра се најздравијим од свих врста црвеног кавијара због богатог састава, који чине витамин Д, фолна киселина, калцијум, фосфор, масне киселине, гвожђе, јод и др.
Овај јаркоцрвени усољен и мало горкаст кавијар ретко се употребљава за сендвиче. Али добро се слаже са сиром, слатком и киселом павлаком. Има прилично лепљиву конзистенцију, тако да се користи за прављење суши ролница.
У „частикови“ кавијар спада кавијар свих врста риба које не припадају породици јесетри или лососа. Притом се реч „частикови“ не односи на врсту рибе, него на метод лова помоћу ситне мреже. Најчешће се у овакве мреже хватају штука, деверика, минтај. Кавијар од ових риба се назива „частикови“.
„Частикови“ кавијар је, као и црвени, добар за хладна предјела са јајима, краставцем и различитим плодовима мора. Кавијар од минтаја и бакалара додаје се као зачин у салату или пасту. Наравно, може се мазати и на хлеб с маслацем, а неки овај ситни кавијар додају и тесту за лепињице или пирошке. Пробајте!
Кавијар од штуке има жуту или чак ћилибарску боју и зрна до 3 милиметра у пречнику. Док је данас кавијар од штуке у другом плану, у време Ивана Грозног био је високо цењен. Богат је беланчевинама, при чему има мало масти и калорија.
Овај ситни кавијар светлобеж или ружичасте боје подсећа на пасту. Поседује изражен рибљи мирис и горкаст укус. Зато, ако га припремате са сендвичима, бирајте црни ароматични хлеб.
Кавијар од бакалара по укусу не заостаје за скупљим врстама кавијара. Има боју брескве и сасвим мала зрна (1,5 милиметара). Кавијар од бакалара практично не мирише на рибу и зато се често користи у сложеним јелима.
Кавијар од деверике има златасту боју, ситна зрна која се расипају. Једе се у сировом и усољеном облику, може да се похује или додаје у тесто за палачинке.
Кавијар од полетуша (тобико) са нежно слаткастим укусом стекао је популарност у Русији са доласком јапанске кухиње, јер се често додаје у суши и ролнице. Има јарко наранџасту боју због чега се користи и за декорисање јела.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
