Како направити здраву сибирску посластицу ток-чок (РЕЦЕПТ)

Кухиња
ЈУЛИЈА МУЛИНО
Као и многа друга номадска племена, народи Алтаја умели су да припреме за зиму залихе слане хране, али и слаткиша. Ток-чок је један такав десерт који се дуго чува и радује одрасле и децу у удаљеним сибирским регионима.

Ток-чок (или чок-чок) је десерт у облику куглица који се прави од талкана или крупно млевене пшенице, пињола и меда. То је традиционална посластица за Алтајски регион у јужном Сибиру. Упркос томе што најчешће садржи само три састојка, рецепт није сасвим једноставан.

Најпре да објаснимо шта је талкан. То је брашно које се добија уситњавањем проклијалих или препечених зрна пшенице. Алтајски народи умеју да преберу зрна, препеку их и уситне на прави начин. Ми ћемо пробати да учинимо то исто.  

За ток-чок локални становници такође користе ароматичан алтајски планински мед. А крајњи укус колачићима дају пињоли од алтајског бора који садрже одговарајући проценат природне масноће. Али шта да учините ако желите да направите овај десерт код куће? Једноставно је! Изаберите најбоље састојке од онога што вам је на располагању и бићете врло задовољни резултатом.

Понекад се ток-чоку додају млеко или павлака како би тесто било еластичније. У том случају сибирска бомбона не може дуго да се чува и треба је што пре појести.

За празнике ток-чок се прави у облику животињских фигурица. Староседелачки народи Алтаја верују да се на тај начин најбоље особине животиња могу пренети људима, на пример, од медведа се добија снага, а од корњаче мудрост.

Ток-чок са различитим укусима може се у Русији купити готов у продавницама и на пијацама. Осим класичне верзија са пиљолима, могу се користити и други орашасти плодови. Ова посластица не само да је укусна, него је и здрава, јер не садржи бели шећер.

За талкан се каже да је то „жива храна“, јер проклијали јечам или пшеница нормализује пробаву захваљујући својим биолошким својствима. Тако да ова храна човека засити и окрепи. Не заборавите да се максималан ефекат по здравље постиже при коришћењу непрепечених зрна и пињола. Међутим, кремаст укус налик на карамел потиче управо од препрженог зрневља.

Користила сам састојке који су ми били доступни и остала верна основном концепту традиционалног рецепта. У Алтајском региону талкан се продаје у многим радњама, али ја сам га направила сама од зрна пшенице. Добила сам мек, сочан и ароматичан ток-чок.

Састојци:

Начин припреме:

Проперите пшеницу како бисте уклонили било какву прашину и прљавштину.  

Просушите је на загрејаном тигању без уља.

Наставите да загревате тигањ, мешајући док зрна пшенице не почну да добијају браон боју и да шире пријатан мирис.

Пребаците зрна на велику тацну да се брже охладе.

Препржите пињоле док не добију светло браон боју.

Охлађену пшеницу самељите у брашно. Што је брашно ситније, колачи ће бити финијег укуса.

Уситните пињоле. Ја сам их исецкала ножем.

Помешајте брашно и пињоле. Једну кашику мешавине одвојите са стране и сачувајте за посипање.

Додајте кашику по кашику меда и пазите на конзистенцију смесе. Од густине меда зависи колико ће вам бити потребно да добијете хомогену смесу.

Мој мед је био густ, па сам додала и 2 кашичице млека.

Требало би да добијете малу еластичну куглу.

Сваку куглицу одмерите кашичицом.

Уваљајте куглице између дланова. Сваку поспите мешавином брашна и пињола.

Оставите куглице неколико сати да брашно упије мед и млеко.

Сервирајте са биљним или црним чајем по жељи.

Уживајте!