Ово је ретка врста меда који се сакупља у Приморском крају. Калопанакс је реликтно дрво које се ретко среће у природи и спада међу заштићене биљке. Али његова главна специфичност је у томе што цвета једном у три-четири године. Зато је мед од ове биљке веома скуп.
Мед има засићено тамну боју и снажну арому са лаком дрвенасто-воћном нотом. Садржи адаптогене који подижу тонус организма, а експерти га пореде са корисним деловањем женшена. У њему има много аминокиселина, фермената и витамина. Препоручује се код великих физичких напора и дуготрајног стреса.
Француски светски путник и етнограф Пол Лабе је пре стотинак година забележио у својој књизи „Путевима Русије. Од Волге до Урала“: „Понекад смо наилазили на широке и грубе степенике усечене у стабла дрвећа. По њима се Башкири пењу на 10-12 метара висине, где им се налази кошница. Џиновско стабло, на први поглед сасвим здраво, заправо је шупље: уралске пчеле обитавају у дупљама смрека, липа и платана (аутор је платаном назвао дрво млеч, које је врста јавора – прим. RB), при чему се липов мед сматра најбољим и најмириснијим.“
Заиста, башкирски мед се добија из пчелињих кошница које се налазе у дупљама дрвећа, мада је у региону распрострањена и традиционална метода производње меда у саћу.
Научници такође издвајају посебан тип башкирских пчела за које је карактеристична отпорност на хладноћу, на многе паразите и продуктивност у кратким роковима прикупљања меда. На карактеристике меда се одражава и разноврсност локалне флоре. У Башкортостану, наиме, расте око 300 врста медоносног биља.
По количини фермената у јединици запремине башкирски мед знатно превазилази конкуренте из других региона. Дијастазни број му се креће од 22 до 50 (код меда са југа Русије је од 5 до 8, а са Алтаја око 18). Због корисних својстава башкирски мед употребљавају руски космонаути.
На Алтају се у ливадски мед додају комадићи јелењег рога како би се добио производ који повећава тонус организма и има антимикробно дејство. Млади рогови јелена су шупљи и пуни крви. По површини су покривени танком кожицом са финим длачицама. Садрже комплекс активних материја: масти, калцијум, магнезијум, гвожђе, фосфор, силицијум, натријум, калијум, као и аминокиселине и фосфолипиде.
Сматра се да јелењи рогови повољно утичу на јетру, стимулишу њену регенерацију у случају токсичних и трауматских оштећења. Мед са јелењим роговима је благо опорог укуса уз освежавајући и окрепљујући послеукус.
На Алтају се производи велики број различитих врста меда, али најцењенији, еколошки најчистији, који се најтеже добија је планински. То је полифлорни мед, тј. прави се од нектара већег броја биљака које расту на падинама Алтаја.
Захваљујући разноврсности биља од којих се добија (детелина, кипровина, жути багрем, козокрвина, трњина, дивљи оригано, дивља малина), овај мед има засићену арому, а укус му је вишеслојан: слатко-киселкаско-горак. Најчешће је алтајски планински мед светложуте боје, али може бити и црвенкасто-мрк. Јача имунитет и помаже против прехладе.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
