Ово је месно јело са густим куваним сосом, мада се може припремати и од рибе. Сам назив на руском подсећа на уши, али заправо потиче од речи „уха“, како су се некада називале рибље, али и месне чорбе.
Према рецепту, поврће (шаргарепа и лук) и овчетина се препрже са зачинима, а затим убаце у земљани лонац и дуго крчкају на слабој ватри уз повремено додавање воде, све док месо сасвим не омекша. Постоји и други начин да се добије сочно и меко месо: земљани лонац се поклопи танким слојем теста да течност не би брзо испаравала.
На грбу града Переславља-Залеског приказане су две рибе врсте мала озимица, коју Руси називају „рјапушка“. Некада је локално Плешчејево језеро било познато по овом специјалитету и мада је данас риболов ограничен, јело можете увек пробати у градским кафе-ресторанима. Мала озимица се најчешће припрема пржењем, сушењем или димљењем, али такође су популарни рецепти у којима се маринира са поврћем или у сосу од павлаке. Малој озимици са њеним благим укусом и мирисом киселих краставаца посвећен је музеј на обали језера.
Мала озимица или рјапушка је мала риба, дуга од 13 до 35 центиметара. Притом се назива „царска харинга“, с обзиром да се вековима налазила на царској трпези. Са одушевљењем ју је споменуо и француски писац Александар Дима у писму сину приликом посете овим крајевима.
Црни лук из Ростова Великог је понос овог краја. Слаткастог је укуса, веома добро се чува. Зато није ништа необично што су локални становници научили да га користе не само за чорбе и слана јела, него од њега праве и мармеладу.
За прављење мармеладе бира се слатка црвена сорта лука. Он се сече и дуго динста уз додатак зачина, црног вина и меда. Готова мармелада служи се уз јела од меса, поврће, сир и вино.
Краставци из села Вјатско познати су још од друге половине XIX века. Тада су се овдашњи кратки дебељушкасти краставци испоручивали на царску трпезу. Они су добри како свежи, тако и укисељени. А могу се укиселити са белим луком и мирођијом или им се ради ароме додаје лишће рибизле и храста. Некада су динстани у млеку са црним и белим луком, али док је ова комбинација само за љубитеље, локалне пирошке од ражаног брашна са пуњењем од киселих краставаца изгледају много примамљивије. Можете их пробати у великом броју локалних ресторана.
Напитак под симпатичним називом „душепарка“ (сауна за душу) потиче из Јарославске области. Ово локално кувано пиће припрема се уз додатак меда, брусница и зачина. Као алкохолни састојак може се користити како вино, тако и пиво. Напитак се пије топао како би „грејао и крепио душу“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
