Руска хиперсонична ракета полеће на лето

Иако је Русија одустала од идеје пилотиране хиперсоничне летелице, пројекат беспилотне летелице остаје и даље актуелан. Добро обавештени извор у Министарству одбране саопштио је дневном листу „Известија“ да су прве пробе обављене 2012. на полигону Државног летачко-пробног центра у граду Ахтубинску.

„Тешко их је назвати пробама у правом смислу речи. Били су то тек иницијални тестови. Ракета се одваја од подвесних носача на авиону, покреће свој погон, прелеће неколико километара брзином нижом од звучне и приземљује се. На тај начин се оптимизује понашање ракете у лету, њена усклађеност са системом за лансирање и осталим контролним комплексима авиона-носача“, објаснио је саговорник.

Он је истакао да је пројекат развоја ракете под ознаком тајности и да су стога његов назив, циљ, тактичко-техничке карактеристике (ТТК) и други основни подаци познати само уском кругу људи из државног врха.

Такође није познато да ли је супербрза ракета тактичка, оперативно-тактичка или стратешка, да ли ће њени циљеви бити бродови и објекти на копну, хоће ли поседовати нуклеарне или обичне бојеве главе. Уколико то ипак буде нуклеарна ракета, Русија ће у складу са међународним договорима морати да је изложи на увид Американцима.

Независни војни експерт Дмитриј Корњев, уредник сајта MilitaryRussia, напоменуо је да се активности Русије у области хиперзвука у већој мери чувају у тајности него слични пројекти на Западу. Први кораци у том смеру направљени су крајем 1970-их у Војноиндустријској корпорацији „НПО машиностројенија“, када су домаћи ракетни стручњаци под руководством академика Владимира Челомеја кренули у развој комплекса „Метеорит“ (у оквиру кога је требало испитати могућност лансирања ракета са носача у разним срединама – са земље, из ваздуха, воде).

Хиперсоничне ракете против ваздушно-космичке одбране
Генерал-пуковник Виктор Јесин објашњава шта су хиперсоничне ракете, каква опасност од њих прети уколико буду носиле нуклеарне бојеве главе и зашто су постојећи системи ваздушно-космичке одбране неупотребљиви против њих.

„Судећи по доступним информацијама, хиперсонични програм је код нас у пуном замаху. ВИК ‘НПО машиностројенија’ ради на развоју апарата са индексом 4202, а Државни машински конструкторски биро (ГМКБ) ‘Радуга’ је још 1980-их започео пројекат ‘ГЕЛА Х-90’. Сасвим је могућа примена теоријског концепта Х-90 у савременим пројектима ‘Радуге’“, изнео је експерт своје претпоставке листу „Известија“.

Главни уредник специјализоване агенције „Авиапорт“ Олег Пантелејев сматра хиперсоничну технологију врло актуелном за Русију. По његовом мишљењу, основна предност хиперсоничних ракета је у њиховим ударним својствима. Могућ је свакако и превоз терета, па чак и путника. Уз то, ракете могу служити као степени неког другог носача, сматра експерт.

На основу информација листа „Известија“, на полигону у Ахтубинску у Астрахањској Области се у јулу-августу 2013. очекује прво право пробно лансирање ракете способне да развије брзину преко 5 маха (1 мах приближно износи 1100 km/h). Том приликом ће параметри лансирања бити проширени, време лета ракете продужено, а њен погонски систем ће радити у неколико режима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.