Да ли је могуће оживети неандерталце?

Професор генетике на Медицинском факултету Универзитета Харвард Џорџ Черч (George Church) објавио је своју намеру да клонира неандерталца. Према његовим речима, за овај експеримент биће му потребна сурогат-мајка, која би се сложила да на свет донесе првог „новог неандерталца“. Међутим, научник је убрзо затим објаснио да је био погрешно схваћен. „Само сам хтео да кажем да о томе већ данас треба размишљати, у случају да са техничке тачке гледишта такав поступак икада постане могућ“, рекао је Черч.

Постоји ли заиста теоријска могућност да се клонира неандерталац? На ово питање одговор нам је дао директор Института за генетику Руске академије наука Николај Јанковски.

„Ако бисмо у људску ћелију једноставно 'убацили' ДНК неандерталца, ништа не бисмо добили. У ћелију је потребно имплементирати ДНК која је на правилан начин 'упакована' у хромозом, а ми то за сада нисмо у стању да урадимо. За сада чак не можемо знати ни да ли ће то икада бити могуће. Данас наука на то питање не може да пружи једнозначан одговор“, изјавио је Јанковски.

Наш саговорник нам је објаснио да непосредно „увођење“ молекула ДНК у ћелију даје ефекте једино када су у питању бактерије, организми у чијим ћелијама не постоји једро. Па ипак, чак и за такав експеримент потребно је имати одговарајућу ћелију. Крејг Вентер, научник који је креирао бактерију на основу вештачки добијене ДНК, убацио ју је у такву живу ћелију која је на правилан начин могла да „активира“ ову ДНК.  

„Никоме није познато у којој мери се састав ћелије неандерталца, ако изузмемо ДНК, разликује од састава људске ћелије. А у ћелији се налазе различити елементи, без којих развој може кренути у непознатом правцу. Суштина је у равнотежи између различитих чинилаца“, додао је Јанковски.

Научници данас не поседују живе ћелије неандерталаца, с обзиром да су све оне уништене пре много хиљада година.

„То је као видео-плејер и одговарајући компакт-диск. Компакт-диск, односно ДНК, ми можда и можемо да направимо, иако не умемо правилно да га 'упакујемо' у хромозом. Међутим, наука није у стању да направи одговарајући видео-плејер, односно ћелију. Да бисмо добили неандерталца потребан нам је не само диск, него и плејер“, сматра Јанковски.

Осим тога, Јанковски напомиње да и само добијање ДНК такође представља озбиљан проблем. До данас је наука успела да синтетише само бактеријску ДНК, која је неколико хиљада пута краћа од људске, а тиме и од неандерталске.

„У медијима је посао генетичара представљен као слагање коцкица: ДНК се убаци у ћелију и све се дешава само од себе, појављују се мамути, неандерталци, шта год човек пожели. То је веома упрошћено посматрање, јер на овом пољу за сада постоји мноштво препрека, и може се испоставити да су неке од њих несавладиве“, рекао је Јанковски.

Росијскаја газета. Сва права задржана.