The Guardian: Совјетске аутобуске станице руше западне клишее о СССР-у

Шест ремек-дела совјетске архитектуре

Током путовања кроз бивши Совјетски Савез канадски фотограф Кристофер Хервиг дошао је до закључка да су западни клишеи о СССР-у далеко од истине. Он је то установио када је видео „луда”, јединствена аутобуска стајалишта пројектована совјетским архитектама, пише „The Guardian”, а преноси „RT”.

Како наводи издање, према мишљењу Запада, у Совјетском Савезу су гушили креативну слободу. Међутим, совјетске архитекте су пронашле „рупу” кроз коју су могли дати одрешене руке машти – аутобуска стајалишта. Канадски фотограф је прешао 30 хиљада километара како би забележио ту „необичну лепоту”.

Према речима Хервига, у бишој совјетској империји, од црноморске обале до казахстанске степе, појам „нормално” не постоји и свако стајалиште у потпуности одражава тежњу Совјетског Савеза гротеску.

На овим успутним објектима совјетски вајари, архитекте и грађевинари спроводили су креативне експерименте. Тако једна станица у Јерменији представља зарђали, набрани лимени кров изнад клупе. Овај призор у контрасту је са керамичким објектима којима је прошарана обала Абхазије.

Фотограф је дошао до идеје да фотографише аутобуска стајалишта 2002. године када је путовао бициклом кроз блатичке земље, Прве интересантне станице у Литванији личиле су на кућице за лутке: отворене кутије, обојене у пастелне нијансе.

Следеће године Хервиг се упутио у Казахстан, где је затекао „потпуно луде” станице. „Изгледало је као да свака има јединствену личност. Ово ме је довело до сазнаља да је иза гвоздене завесе и клишеа о Совјетском Савезу, са којима смо одрасли на Западу, живе милиони људи, који се уздижу до облака и померају границе креативних могућности”, рекао је канадски фотограф.

После 12 година и пређених 30 хиљада километара он је могао да изабере своје омиљене станице из 14 бивших социјалистичких земаља и објави књигу фотографија.

„Изградња аутобуских стајалишта био је начин да се измени монотонија совјетске реалности и архитектуре”, изјавио је професор Константинас Јаковљевас Матекис, који је био начелник друмског пројектоваља у Литванији крајем 60-их година. Заиста, у Киргистану аутобуске станице често подсећају на киргиске капе, док у Украјини преовладавају разнобојни бетонски рељефи. У Молдавији најчешћи је мозаик, а у Естонији једноставни објекти од дрвета у облику троугла.

Издање наводи  да су најлепша стајалишта у Пицунди на обали Црног мора, где је Никита Хрушчов имао викендицу. Углавном је то рад грузијског вајара и архитекте Зураба Церетелија, који је касније постао и председникм Руске академије уметности. У његовом раду естетика је често преовладавала над практичном наменом. Тако један од објеката представља спирални круг који виси изнад земље као порта, спремна да људе који чекају аутобус превезе у другу димензију.

Росијскаја газета. Сва права задржана.