Трагови гена сибирских хоминида у нашем геному

Нису потребни додатни докази постојања досада непознате популације праисторијских људи чији су трагови пронађени у Денисовој пећини у Алтајском Крају, сматра Михаил Шуњков, доктор историје и заменик директора Института за археологију и етнографију Сибирског одељења Руске академије наука.

У децембру 2010. научници су у часопису „Nature“ објавили да је у Сибиру обитавала до сада непозната врста људи пре него што се у овом подручју настанио Homo sapiens. До таквог закључка се дошло дешифровањем комплетног генома, сачуваног у узорцима ткива: у кости прста и два зуба праисторијског човека из Денисове пећине. Према сазнањима до којих су дошли истраживачи, нова врста људи је сродна неандерталцима и живела је пре око 50 хиљада година.

Одговарајући на питање да ли се могу изводити валидни закључци само на основу три пронађена узорка, Шуњков је у интервјуу за РИА „Новости“ изјавио да „није ствар у броју узорака, него у добијеним резултатима“.

„По традицији која се усталила у археологији, то није довољно за увођење новог хоминида у научну номенклатуру као посебне подврсте Homo sapiens altaiensis. Потребан је већи број налаза, на основу којих би могао да се реконструише његов физички изглед. Али нема никакве сумње да пронађене кости припадају досада непознатој популацији изумрлих људи“, рекао је научник.

Он је додао да од 2010, када је био објављен први научни чланак посвећен отрићу денисовца (такав назив је добила нова популација људи), у светској научној периодици није објављена ниједна сумња нити је побијено постојање ове нове групе људи.

Да ли је могуће оживети неандерталце?
У светлу нових истраживања о траговима неандерталских гена у људском геному често се поставља питање: постоји ли могућност да се клонира неандерталац? На ово питање одговара директор Института за генетику Руске академије наука Николај Јанковски.

Геном денисовског човека је издвојен из кости прста и два зуба на Институту за еволуциону антропологију „Макс Планк“ у Немачкој.

Научници су на основу палеогенетичких истраживања доказали и да су денисовци дали свој допринос формирању човека савременог изгледа, јер је известан проценат генома денисовског човека пронађен у генима савременог становништва Земље.

Научници засада не могу прецизно да утврде како су изгледали представници изумрле популације древних предака. На основу палеогенетичких истраживања изнета је претпоставка да су имали смеђе очи, кестењасту косу и тамнији тен.

Шуњков није могао да одговори на питање када ће информација о откривеној популацији древних људи доспети у уџбенике. „Нешто друго је важно. У савременом погледу на настанак човека данашњег изгледа сада више неће моћи да се заобиђе проблем денисовског човека, нити ће моћи да се занемари нови модел формирања врсте Homo sapiens. Тај модел се активно развија на нашем институту под руководством академика Анатолија Деревјанка (директора Института за археологију и етнографију Сибирског одељења Руске академије наука)“, рекао је Шуњков.

Росијскаја газета. Сва права задржана.