Трагови гена сибирских хоминида у нашем геному

Алтајске планине у Сибиру: дом денисоваца, хоминида који су живели пре око 50.000 година и оставили своје генетске трагове у геному савремених људи. Извор: Lori / LegionMedia.

Алтајске планине у Сибиру: дом денисоваца, хоминида који су живели пре око 50.000 година и оставили своје генетске трагове у геному савремених људи. Извор: Lori / LegionMedia.

У Денисовој пећини, у забаченом крају Алтајских планина, пронађени су остаци доскора непознатих хоминида. Убрзо су уследила два узбудљива открића: да је откривена још једна група из рода Homo која је живела упоредо са нама, али и да су денисовци, као и неандерталци, оставили генетске трагове у геному модерног човека.

Нису потребни додатни докази постојања досада непознате популације праисторијских људи чији су трагови пронађени у Денисовој пећини у Алтајском Крају, сматра Михаил Шуњков, доктор историје и заменик директора Института за археологију и етнографију Сибирског одељења Руске академије наука.

Да ли смо и ми помало денисовци?

Чињеница да су припадници наше врсте и неандерталци (припадници рода Homo веома блиски људима, али не и наши директни преци) неко време упоредо живели у Европи подстакла је бројне расправе о нашем могућем укрштању. Нова истраживања дају потврде претпоставкама да људи европског порекла носе трагове неандерталских гена.

Са открићем денисоваца увећао се број познатих хоминида чији су гени учествовали у стварању генома модерних људи. Стога многи с правом сматрају да ће 21. век бити веома узбудљив за антрополошку науку.

Руска реч

У децембру 2010. научници су у часопису „Nature“ објавили да је у Сибиру обитавала до сада непозната врста људи пре него што се у овом подручју настанио Homo sapiens. До таквог закључка се дошло дешифровањем комплетног генома, сачуваног у узорцима ткива: у кости прста и два зуба праисторијског човека из Денисове пећине. Према сазнањима до којих су дошли истраживачи, нова врста људи је сродна неандерталцима и живела је пре око 50 хиљада година.

Одговарајући на питање да ли се могу изводити валидни закључци само на основу три пронађена узорка, Шуњков је у интервјуу за РИА „Новости“ изјавио да „није ствар у броју узорака, него у добијеним резултатима“.

„По традицији која се усталила у археологији, то није довољно за увођење новог хоминида у научну номенклатуру као посебне подврсте Homo sapiens altaiensis. Потребан је већи број налаза, на основу којих би могао да се реконструише његов физички изглед. Али нема никакве сумње да пронађене кости припадају досада непознатој популацији изумрлих људи“, рекао је научник.

Денисова пећина у Алтајском Крају, једно од станишта доскора непознате врсте хоминида. Фотографија: Николај Чувајев.

Он је додао да од 2010, када је био објављен први научни чланак посвећен отрићу денисовца (такав назив је добила нова популација људи), у светској научној периодици није објављена ниједна сумња нити је побијено постојање ове нове групе људи.

Геном денисовског човека је издвојен из кости прста и два зуба на Институту за еволуциону антропологију „Макс Планк“ у Немачкој.

Научници су на основу палеогенетичких истраживања доказали и да су денисовци дали свој допринос формирању човека савременог изгледа, јер је известан проценат генома денисовског човека пронађен у генима савременог становништва Земље.

Научници засада не могу прецизно да утврде како су изгледали представници изумрле популације древних предака. На основу палеогенетичких истраживања изнета је претпоставка да су имали смеђе очи, кестењасту косу и тамнији тен.

Шуњков није могао да одговори на питање када ће информација о откривеној популацији древних људи доспети у уџбенике. „Нешто друго је важно. У савременом погледу на настанак човека данашњег изгледа сада више неће моћи да се заобиђе проблем денисовског човека, нити ће моћи да се занемари нови модел формирања врсте Homo sapiens. Тај модел се активно развија на нашем институту под руководством академика Анатолија Деревјанка (директора Института за археологију и етнографију Сибирског одељења Руске академије наука)“, рекао је Шуњков.

Росијскаја газета. Сва права задржана.