Нови ваздушни командант

Графикон: Авио-парк председника Русије

Према информацијама руског Генералштаба, у текућој години је предвиђено стварање нових летећих командних пунктова за команданте војних округа и флота на бази авиона Ил-476. Они ће заменити застареле авионе Ил-22, направљене још 1960-их на бази цивилног модела Ил-18 са елисама.

„Летелица треба да буде интегрисана у аутоматизовани систем управљања (АСУ) свим Оружаним снагама оперативног и оперативно-тактичког нивоа, а из појединих командних пунктова ће моћи да се управља и стратешким јединицама. АСУ је у фази израде, али сви треба да буду спремни за интеграцију са овим системом“, каже се у саопштењу Генералштаба.

Пројекат Ил-476 је резултат корените модернизације совјетског војно-транспортног авиона Ил-76, конструисаног још седамдесетих година прошлог века. На прелиминарном пројекту развоја модела Ил-476 радило се још крајем 1980-их и почетком 1990-их. Пројекат је у целини завршен у пролеће 2009, а било је планирано да се током исте године потпише уговор о производњи серије од 6 авиона Ил-476 за Индију. Такође је било предвиђено да се 2010. у Централном аерохидродинамичком институту направи примерак авиона за тестирање издржљивости, а да 2011. започне серијска производња модела Ил-476.

Авион је, међутим, први пут полетео тек прошлог октобра, тако да су планови за завршетак тестирања летелице померени за 2013-14.

Министарство одбране Русије и „Удружена компанија за производњу авиона“ потписали су у октобру 2012. уговор о испоруци 39 авиона вредан 140 милијарди рубаља.

У односу на Ил-76 нови модел има модификовано крило, нове моторе, модернизован систем потрошње горива и систем управљања, дигитални нишанско-навигациони комплекс и систем аутоматског пилотирања, као и нову „стаклену“ кабину, у којој су командни уређаји опремљени LCD мониторима.

Управо је савремена електроника оно што војни стручњаци пре свега очекују од новог ваздушног командног пункта. Такви објекти треба да функционишу у дигиталном режиму и да обезбеђују стабилну и заштићену двострану везу. Такође се тражи да објекат има поуздан систем заштите од средстава за радиоелектронску борбу и пресретања радио сигнала. Таквим системима се у данашњим условима придаје посебан значај, јер је опрема за радиоелектронску борбу веома распрострањена у свету и доступна је чак и сиромашнијим земљама.

Према подацима из војних кругова, ваздушни командни пунктови на бази авиона Ил-22, којима данас располаже Ратно ваздухопловство Русије, више не одговарају савременим потребама. Са друге стране, нови Ил-476 не може у потпуности да замени стари Ил-22 због ограниченог времена лета и велике потрошње горива.

„Свим командантима је потребно 20, а још боље 40 летећих командних пунктова. Њихово масовно увођење у оперативну употребу омогућило би да се они користе комбиновано и да се тако удвостручи време лета“, изјавио је извор у руском војноиндустријском комплексу.

Према информацији са сајта Кремља, Врховни командант руских Оружаних снага ове године ће добити два председничка авиона Ил-96-300ПУ (пункт управљања). Ове летелице се разликују од стандардних авиона по луксузном ентеријеру и специјалној апаратури за везу која омогућава вођење строго поверљивих разговора и управљање нуклеарним снагама наше земље.

Тренутно шеф државе има на располагању четири авиона: ИЛ-96-300, ИЛ-62, ТУ-154 и Јак-40. Они су у различитим периодима опремани потребним системима за безбедност и везу. На тим летелицама су обезбеђени услови за непрекидан рад и нормалан одмор независно од трајања лета.

Према подацима руских медија, нови председнички авиони поред средстава за управљање и везу имаће и специјалне ласерске системе за заштиту од преносних и стационарних ракетних система. Ласери могу да „заслепе“ главу за самонавођење на ракети и тако спрече ракетирање председничког авиона.

По уговору са Конструкторским бироом „Иљушин“, ова два авиона вреде 10,39 милијарди рубаља (345 милиона долара), док стандардни авион тог типа кошта 1,2–1,5 милијарди рубаља (40-50 милиона долара). Тако висока цена председничке варијанте Ил-96 у војноиндустријском комплексу се објашњава обиљем апаратуре којом треба да буде опремљен овај авион.

„То је летећи пункт управљања армијом. Он има мноштво антена, примопредајника и различитих детектора. Они не могу да се монтирају споља, јер би у том случају ‘авион број један’ изгледао ужасно. Због тога све мора да буде тапацирано или уграђено у елементе стабилизатора, у крила, итд“, објашњено је листу „Известија“ у Министарству одбране.

Росијскаја газета. Сва права задржана.