Матрикс и терминатори на руски начин

Стручњаци Друштвеног савета при кабинету председника Војноиндустријске комисије Владе РФ Дмитрија Рогозина у свом недавно објављеном извештају предлажу руском Фонду перспективних истраживања (ФПИ), по њиховом мишљењу, десет најперспективнијих (високоризичних) научно-истраживачких програма.

Органи као резервни делови

Аутори су свој извештај започели биомедицинским технологијама. Према мишљењу стручњака, циљ првог програма јесте развој технологија за хитно спасавање живота у ситуацијама у којима су актуелне методе немоћне. Савет предлаже да се органи и ткива развијају на основу властитих ћелија човека „наношењем ћелијског слоја на децелуларизовани протеински или синтетички скелет уз коришћење фактора раста ради контролисане диференцијације матичних ћелија“, наводи се у извештају.

Робот-паук за реанимацију

Аутори извештаја сматрају да је неопходно да се развије потпуно роботизовани систем за пружање медицинске помоћи на бојном пољу. Они мисле да би такав реанимациони робот могао рањенике да припреми за евакуацију и да значајно смањи људске губитке.

Програм предвиђа стварање „роботизованог апарата-паука“ за санитетске тимове на терену или у склопу роботизованог система за евакуацију.

Мобилнa банка крви и вештачка крв

Посебан програм ФПИ заслужује и производња вештачке људске крви према мишљењу аутора, који предлажу да се размисли о стварању мобилне лабораторије за производњу око 100 kg црвених крвних зрнаца дневно, а затим и дељивих прекурсора тромбоцита и генетски створених препарата.

Замрзавање органа

Друштвени савет сматра да је још један важан проблем криоконзервација људских органа. Према подацима овог савета, тренутно је рок чувања органа на 4°C највише 24 часа, док би се развојем технологије криоконзервације тај рок могао продужити до годину дана или више.

Живе фабрике

Стручњаци такође предлажу да се ради на производњи горива из целулозе (биодизел) и индустријских материјала са применом најновијих достигнућа биохемије и информационих технологија. Како сматрају у Друштвеном савету, резултат би био ефикасна производња грађевинског материјала и горива методама синтетичке биологије и индустријске биотехнологије.

Прави возови на батерије

Други начин да се прошири база енергетских ресурса јесу батерије, односно акумулатори који функционишу по новом принципу. Према мишљењу аутора извештаја, у догледној будућности ће се појавити акумулатори капацитета једног мегавата и више, који ће омогућавати акумулацију електричне енергије за велике потрошаче – возове, фабрике и читава насеља.

Хиперзвучни вакуумски воз: од Москве до Владивостока за 3 часа

Чланови стручног савета предлажу да се размисли о томе како у реалности направити хиперзвучни вакуумски воз. Реализација програма таквих возова и возова по принципу магнетне левитације (Маглев) решава веома важан задатак а то је повезивање огромног руског пространства. „Брзине Маглева су до 600 km/h, док су брзине вакуумског воза – у теорији до неколико хиљада километара на час. То би по први пут изједначило Русију са европским земљама у погледу националног транспорта и повезивања економских центара: пут од Москве до Владивостока за два-три часа надземним транспортoм могао би бити сасвим реалан“, истичу стручњаци.

Међутим, аутори се у извештају не заустављају на томе, они даље предлажу да се конструише хиперсонични авион који ће до Петропавловска Камчатског (на руском Далеком Истоку) стизати за један час, а до западне америчке обале за свега два часа.

Лифт у космос и рудници на Марсу

Најамбициознији пројекат на списку могао би да буде космички лифт – кабловски систем транспорта. „Конструисање лифта [...] учинило би економски оправданом експлоатацију природних ресурса космичких тела – од Месеца преко астероида па до Марса, и омогућило би формацију, тј. сједињавање у орбити тешких космичких бродова за летове на великим раздаљинама у Сунчевом систему“. Према ауторима нацрта, НАСА већ финансира научно-истраживачки рад на космичком лифту.

„Матрикс“ на руски начин

Савет председника Војноиндустријске комисије предлаже Фонду и развој разних система команде над извиђачко-ударним и извиђачко-ватреним системима. Према мишљењу стручњака, они би ушли у састав теренских роботизованих система и беспилотних летелица, а улога им је да одржавају контакт са јединственим системом команде над тактичким јединицама, а у перспективи могу постати и део јединствене „интелигентне мреже“.

„Терминатори“ у војној служби

Последњи на листи предлога су војни роботи. Овај пројекат је подељен на неколико делова. То су, на пример, подводни роботи за велике дубине, са великом аутономијом и дугорочном применом код подводних каблова и проучавања океанског дна. Затим беспилотни систем на великим висинама за извиђање и уочавање циљева са максималним временом патролирања, или теренски патролни робот на возилу велике проходности, као и егзоскелет који појачава снагу људских мишића. Међутим, аутори извештаја свакако сматрају да роботи још дуго неће достићи способности обичног војника и војне опреме којом непосредно управља човек.

Росијскаја газета. Сва права задржана.