Истина о руским медведима

Када је реч о популарним стереотипима, сви смо чули за кенгуре који скакућу по писти аеродрома у Сиднеју, о лавовима који се појављују у срцу Најробија да пожеле ђацима добар дан или о кравама које шетају градским улицама у Индији (ово последње је истина). Неки грађани Русије доживљавају неке области источно од Урала као егзотичне крајеве са вечно смрзнутим тлом и недавно затвореним логорима система Гулаг. Друге, пак, руски Далеки Исток неретко асоцира на медведе.

Сахалин: Долина плодности у Тихом океану
16.000 језера, спектакуларна природа и необична историја на граници руске и јапанске цивилизације.

Медведи су чест предмет шала на нафтом богатом острву Сахалин. Не постоји лакши начин да изнервирате становника тог острва (укључујући и самог писца ових редова) од тога да га упитате да ли медведи шетају главним улицама престонице, Јужно-Сахалинска. Да будемо искрени, не тако давне 2006. потврђене су изјаве да медведи понекад излазе из шуме и долазе до главне аеродромске писте.

Али, да не буде забуне: ове изузетно крупне животиње нису топла и дружељубива створења која желе да проњушкају по корпи за пикник. Сваке године људи постају жртве медведа на Сахалину и архипелагу Шантар, истински дивљем, древном скупу острва у Хабаровском Крају. Међутим, већина ових несрећних случајева догађа се у априлу када се медведи буде из зимског сна, а хране у природи има мало. Не, њима није стало до људског меса. Заправо, они су у ово доба године, када је чак и бобичасто воће оскудно, изузетно раздражљиви.

Сахалински мрки медвед је, веровали или не, срамежљива животиња и само инстинкт опстанка нагони ову крупну звер да се агресивно понаша. Мајке медведице штите своје младунце на исти начин на који кокошка штити своје пилиће. Свакако, медведица може да науди више него кокошка, тако да је најбоље да се држите на сигурној удаљености.

Основно правило понашања у близини медведа јесте да никако не покушавате да додирујете младунче, без обзира на то колико је „мишка“ симпатичан. То важи и када мајка медведица није тренутно поред њега. Како време постаје топлије и лососи почну да мигрирају назад ка рекама ради мрешћења, медведи постају све мање заинтересовани за људе. Али, истина је, са извесне удаљености ипак мотре на рибаре. Они који су се нашли очи у очи са медведом (и остали живи да то посведоче) уверавају да ова крупна животиња напада само у случају кад се осећа угрожено.

Друго веома важно правило је да никада не покушавате да побегнете од медведа. Он ће тада, гоњен животињским инстинктом, појурити за човеком и растргнути га. Ако медвед крене на вас, једноставно полако крените уназад. Ни у једном тренутку не смете му окренути леђа.

Што мањи број људи медвед угледа, то ће бити стидљивији. Ако у групи  има више од три човека, медвед ће се уплашити и постати агресиван. У таквим случајевима, људска успаниченост изазваће медведа да нападне. Један мој стари пријатељ, прави познавалац дивљине, рекао ми је да људи у групи треба да покушају да опонашају рику лавова или тигрова. То ће отерати медведа! На срећу, ово нисам никада морао да испробам у стварном животу. Други начин да га уплашите јесте да јако ударате у метални суд или да правите неку другу врсту буке. Или, ако вас глас не слуша, покушајте са певањем! Ово ће меду натерати у бег.

Они који упркос свему желе да виде медведа у дивљини, треба да се упусте у ту авантуру крајем маја, када су медведи прилично сити. Храну чувајте у добро затвореним посудама (будући да мирис хране привлачи сваку врсту непожељних дивљих пријатеља) и угасите логорску ватру (која их плаши). На руском Далеком Истоку постоји изрека да је ћуд медведа попут ћуди лепих жена и да је то довољан разлог да им не прилазите сувише близу. Ипак медведи вероватно могу да нанесу више зла од припаднице лепшег пола.

Топлији месеци најбоље су време да се крене у велика руска пространства, али увек саветујемо да то буде у пратњи искусног водича или одличних познавалаца шума и безбедних стаза.

Росијскаја газета. Сва права задржана.