Сибирски научници открили генетску основу депресије

Стручњаци Научноистраживачког института за психичко здравље Сибирског одељења Руске академије медицинских наука (НИИПЗ СО РАМН) указују на повезаност различитих варијанти гена рецептора серотонина у људскoм генотипу и појаве депресивних поремећаја. Добијени резултати могу бити врло корисни у медицинској пракси јер се помоћу њих може прецизније усмеравати поступак лечења применом лекова који су делотворнији у конкретним случајевима када је у питању борба против депресије.

Код настанка и развоја депресивних стања једну од главних улога има серотонин, односно његов недостатак. Серотонин је супстанца која има улогу модулатора у нервном и ендокрином систему, другим речима он је компонента која истовремено утиче на мноштво нервних путева и процеса. Конкретно је доказано да недостатак серотонина може довести до пада расположења, смањења моторне активности и губитка мотивације, а све то као последица смањене производње хормона две неуроендокрине жлезде – хипоталамуса и хипофизе.

Научници из лабораторије за молекуларну генетику и биохемију НИИПЗ СО РАМН (којом руководи професор, доктор медицинских наука Светлана Иванова) поставили су себи за циљ да сазнају који молекули, који су у нервном систему укључени у апсорпцију и обраду серотонина, утичу такође и на појаву или нестанак депресије код људи. Пренос серотонина од једног до другог неурона регулише 17 молекула који су теоретски у стању да утичу на облике људског понашања које контролише ова супстанца.

У лабораторији је испитано мноштво гена рецептора серотонина и трансмитера (преносилаца) овог модулатора, као и других неурохуморалних фактора (неуротрофични фактори мозга, неуростероиди) који су везани за неуропластичност и налазе се у спрези са неуромедијаторним системима мозга.

Научници су истраживали какву улогу имају ове супстанце приликом појаве и развоја симптома депресије. У спроведеном истраживању пажња је била усмерена на ген једног од типова рецептора за серотонин – 5HT2C. Овај ген је одабран зато што врста рецептора коју он кодира постоји у ћелијама путева регулације лучења хормона хипоталамуса и хипофизе (делови ендокриног система, делови великог мозга), који са своје стране одређују опште емоционално стање човека.

Ген 5HT2C има две варијанте (два алела) – C и G. Производ сваке варијанте разликује се од оне друге по способности да везује серотонин. Протеин којег кодира алел C везује се са молекулима модулатора снагом дупло мањом од варијанте молекула добијене од алела G. Човек, као и животиње, у свим ћелијама свог организма, осим полних, поседује диплоидан (дупли) сет хромозома, а самим тим и гена. Тако је при истој концентрацији серотонина особи која има генотип GG по гену 5HT2C за нормалан рад система везаних за неуромодулатор, потребна двапут мања концентрација серотонина од оне која је потребна особи са генотипом СС.

Да ли то значи да је код особа које поседују генотип СС већа вероватноћа да ће се развити депресија? Резултати лабораторијских испитивања Светлане Иванове дају потврдан одговор на ово питање. Међу пацијентима са депресивним поремећајима варијанта С гена рецептора серотонина и генотип СС чешћи су него код здравих учесника овог истраживања.

Без обзира на то што је истраживање по првобитној замисли више припадало категорији фундаменталне науке, примена добијених резултата је у пракси могућа, па чак и неопходна.

„Наша даља истраживања молекуларно-биолошких и неурохуморалних фактора психичких поремећаја омогућиће да се одреде критеријуми код развоја симптома депресије и да се формирају ‘ризичне групе’ како би се такви пацијенти надгледали већ у раним стадијумима обољења са циљем спречавања неповољних тежњи у развоју поремећаја“, каже Светлана Иванова и истиче: „То омогућава нове приступе у терапијском деловању применом погоднијих фармаколошких средстава у односу на фенотип пацијента, чиме се смањује ризик од нежељених ефеката психофармакотерапије и омогућава прецизнија и боља организација дијагностичких, медицинских и рехабилитационих мера.“

Другим речима, када знамо које су варијанте гена, иначе укључене у систем серотонина, присутне код дате особе, то нам омогућава да одредимо индивидуалне, а према томе, и најефикасније мере у лечењу депресије.

Истраживање је спроведено уз подршку Руског хуманитарног научног фонда – РГНФ бр. 11-36-00213а1 „Серотонински систем у модулацији агресивног и депресивног понашања: развој нових приступа у прогнози, дијагностици и лечењу психичких поремећаја“.

Руски текст на сајту S&T RF. Илустрације: S&T RF.

Росијскаја газета. Сва права задржана.