„Устани и иди“

Могао би то бити истински значајан напредак у медицини, јер нигде на свету лекари још увек нису у стању да помогну бројним жртвама саобраћајних незгода, пада са висине, рањавања ватреним оружјем итд. У случају повреде кичмене мождине људи постају инвалиди првог степена и приморани су да читав живот проведу у колицима.

У чему је суштина јединственог метода који су развили сибирски научници? Он је заснован на невероватној особини матичних ћелија да могу да се трансформишу у ћелије било ког органа. При томе се свака таква трансформација дешава на потпуно специфичан начин, према сопственој „схеми“. Организам у ту сврху користи посебне команде које покрећу читав низ метаморфоза. Наука је тек почела да открива ове сигнале. Међутим, чини се да развој  ћелија нервног система из матичних ћелија више не представља тајну. Данас су научници у стању да уз помоћ различитих хемијских сигнала трансформишу матичне ћелије у елементе нервног система, а пре свега у неуроне, који нервне сигнале спроводе до мишића, жлезда, коже, слузнице. 

„Вршили смо експерименте на животињама код којих је кичмена мождина била потпуно уништена“, рекао је дописнику „Росијске газете“ заслужни проналазач РФ, доктор медицинских наука, професор Краснојарског државног медицинског универзитета Игор Бољшаков. „Животиње су биле потпуно парализоване, али пошто смо им пресадили нашу матрицу са матичним ћелијама почеле су да се крећу. Унутрашњи органи као што су бешика и дебело црево у потпуности су повратили своју функцију.“

Научници у водећим лабораторијама света у принципу су такође у стању да „у реторти“ трансформишу матичне ћелије у нервне ћелије кичмене мождине. Међутим, како то често у науци бива, иако је сам метод познат, у реалним експериментима он слабо функционише. Према речима Бољшакова, узрок неуспеха колега из Русије и иностранства био је у томе што се ћелије које су одгајане на специјалној матрици скидају са те матрице и преносе на повређено место на кичменој мождини. Испоставило се да је тај пренос погубан за осетљиве ћелије. Многе од њих при томе изгубе функцију, а многе једноставно одумру. 

„Ми смо, са друге стране, научили да ћелије преносимо директно, не скидајући их са матрице, већ заједно са њом“, објашњава Бољшаков. „То значи да их преносимо на оној матрици на којој су се формирале. И губитака скоро да и нема. Овај поступак нам је и омогућио да животињама готово у потпуности повратимо функције повређене кичмене мождине и способност кретања.“

Сибирски научници су захваљујући постигнутим резултатима постали лидери у овој научној области. За сада су експерименти вршени само на животињама. Да би се овај метод могао применити и на човека, научницима су потребни савршенији уређаји, потрошни материјал и адекватно финансирање. Према речима Игора Бољшакова, већ је јасно на који начин ова напредна технологија може бити од користи људима. Међутим, могу се појавити компликације у вези са извесним правним питањима која се односе на коришћење матичних ћелија.

Росијскаја газета. Сва права задржана.