Лингвисти РАН ће тражити „скривени смисао“ за специјалне службе

Данас је могуће спровести анализу текста и говора ради откривања скривених мотива само „ручно“. Илустрација: Marc Smith.

Данас је могуће спровести анализу текста и говора ради откривања скривених мотива само „ручно“. Илустрација: Marc Smith.

Стручњаци Института за руски језик Руске академије наука ће на захтев специјалних служби тражити скривени смисао у разговорима и на блоговима. Анализе ће пре свега служити да се открије корупција.

Институт за руски језик „Виктор Виноградов“ Руске академије наука (РАН) склопио је уговор са једним од техничких одељења Федералне службе безбедности РФ. Научници ће имати задатак да специјалној служби помогну у анализи разговора и блогова са циљем откривања корупције, саопштиле су новине „Известија“. Институт треба да развије методолошке препоруке за анализу садржаја различитих облика комуникације како би се решила питања која настају при спровођењу истраге у случајевима који се тичу члана 290 Кривичног законика РФ („Примање мита“). Специјалне службе ће од научника добити разрађене методе откривања скривеног подтекста давања или примања мита у текстовима или снимцима разговора. Између осталог, проучавање семантичких и психолошких особина текстова треба да укаже на односе међу саговорницима, као и на постојање скривених или лажних информација у разговору. 

Према члану 290 Кривичног законика РФ, уколико службено лице, страно службено лице или службено лице јавне међународне организације лично или преко посредника прими мито у облику новца, хартија од вредности, друге имовине или у облику незаконитог пружања услуга од вредности, може бити лишено слободе у трајању до три године. У случају примања мита већих размера затворска казна износи до шест година. Лице које има државну функцију или је на челу органа локалне самоуправе може бити лишено слободе у трајању до 10 година.

Представници Института за руски језик РАН нису били спремни да дају коментар.

Новинари „Известија“ зато су потражили објашњење од представника Лабораторије за психологију говора и психолингвистику Института за психологију РАН, једне од институција која се бави сличним анализама. Сарадник лабораторије Ирина Зачесова објаснила је да је данас могуће спровести анализу текста и говора ради откривања скривених мотива, али за сада само „ручно“, а не помоћу компјутерског програма.

„Тако нешто је заиста могуће. Тај посао обавља група стручњака. Сваки исказ било које особе може бити процењен. Ми тренутно радимо на класификацији исказа“, објашњава Зачесова. „У случају такве анализе узима се у обзир читав контекст и одговор саговорника. Затим се помоћу статистичких метода утврђује у којој мери ови елементи међусобно кореспондирају. Такође се истражује и открива са каквом намером је реплика изговорена. То значи да ако човек говори о једној ствари, а има у виду нешто сасвим друго, то се може установити.“

Директор института за лингвистику Руског државног хуманитарног универзитета (РГГУ) Максим Кронгауз сматра да је методологију могуће развити, али да она неће функционисати. И психолингвиста Филолошког факултета Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ Татјана Базжина са неповерењем гледа на ову идеју.

Aко човек говори о једној ствари, а има у виду нешто сасвим друго, то се може установити.

Ирина Зачесова, Лабораторије за психологију говора РАН

„Слике са пренесеним значењем могу се у комуникацији непрекидно мењати. И због тога је веома тешко открити потенцијално корумпирану особу. Да ли је особа корумпирана или не постаје јасно тек када изговори реч 'мито'“, сматра Базжина.

Дмитриј Спивак, доктор филолошких наука, водећи научни сарадник Института за проучавање људског мозга РАН и оснивач лингвистике измењених стања свести, позитивно је оценио ову иницијативу.

„Шифрован текст се може препознати. Он се издваја у целини текста. Јасно је да такве анализе не могу да се врше аутоматски и да у потпуности функционални метод не постоји. Међутим, данас је тај проблем актуелан и то не само са тачке гледишта давања и примања мита“, тврди Спивак. „Текст се може формулисати тако да човека подстакне на нешто, тако да га привуче. На пример, откривање скривених смислова у тексту може нам помоћи да откријемо покушаје контроле свести.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.