Еволуција КАМАЗ-а: на служби у руској војсци

Војна каријера возила КАМАЗ почела је у Авганистану, где су она већином учествовала у превожењу терета. Теретна возила „Урал-375“, ЗИЛ-131, ГАЗ-66, која су у том тренутку  коришћена, имала су бензинске моторе са високом потрошњом горива, а уз то нису била поуздана у високим планинским пределима. У граду Набережни Челни 1976. се почело са производњом камиона КАМАЗ-5320 (6х4) и практично је одмах била донета одлука да се та возила пошаљу у зону конфликта.

Један од недостатака овог возила, као и свих осталих која су постојала у наоружању војске, огледао се у малој снази при савлађивању планинских и осталих тешких деоница. Конструктори су решили тај проблем тако што су 1981. направили модел са погоном на свих шест точкова (AWD) КАМАЗ-4310 (6х6) капацитета 6 t.

Али преостајало је још да се реши главни задатак – заштита возача и путника. 

Оклоп за људство

Прво „камско“ возило са спољном експерименталном оклопном заштитом био је КАМАЗ-4350. Серија је добила ознаку „Мустанг“. То су КАМАЗ-4350, КАМАЗ-5350 и КАМАЗ-6350 са својим формулама 4х4, 6х6 и 8х8. Прототипи су направљени почетком 1990-их, а пилот-партија је пуштена 1995. Возила су добила 10-степени мењач, модернизировано је квачило, ојачана је разводна кутија, карданско вратило и други делови. Шасија је дорађена за монтирање фитинга, како би се могле причврстити каросерије контејнерског типа које могу да се мењају. Проходност је знатно повећана захваљујући примени блокаде диференцијала и нових гума широког профила.

У јануару 1999. ови КАМАЗ-и су били проглашени за приоритет автомобилске технике јединица МО и МЧС Русије, а препоручени су за серијску производњу и од стране међуресорне комисије. Године 2003. аутомобили су добили нове моторе „Евро-2“ стандарда, а исте године у јединице је стигла и прва партија од седам комплета возила.

Возила за руски нуклеарни штит правиће се у КАМАЗ-у
Руско министарство одбране планира да до 2014. обустави даљу набавку камиона Минске фабрике аутомобила (МАЗ) за превоз нових самоходних ракетних система „Авангард“ и „Јарс“.

„Мустанг“ је постала прва серија на коју је монтирана кабина са скривеним оклопом степена заштите класе 3 или 5а. Поред тога, 2005. се почело са производњом оклопног КАМАЗ-а 5350 са комплетом додатне заштите (КДЗ) и заштићеним мултифункционалним модулом ММ-501. Возило је намењено за перевожење људства са обезбеђеном заштитом класе 5 од средстава за уништење. Такође је опремљен комплетом додатне заштите који је прошао практичну проверу и издржао тест отпорности на пробој метака и пројектила фугасно-распрскавајућег дејства. КДЗ укључује екран за поуздану заштиту от лаких метака са челичним језгром (ЛПС) и конвенционалних метака (ПС) са ТУС (термички обрађеним језгром зрна) калибра 7,62 mm. Поред тога реализована је и заштита акумулатора, резервоара за гориво, агрегата и склопа мотора од фугасног дејства и гелера ручних граната типа Ф-1, као и од експлозивних направа испод пода возила.

Такође на бази КАМАЗ-4350 направљен је специјални оклопни (по класи 6) КАМАЗ-43269 „Вистрел“ („Пуцањ“), предвиђен за превожење десет бораца.

Следећа етапа у развоју војних КАМАЗ-а везује се за појаву фамилије возила већег капацитета. Ове мултифункционалне шасије намењене су за монтирање наоружања, војне и специјалне технике тежине од 15 до 24 t, као и за вучу прикључних артиљеријских система, специалних или транспортних приколица и полуприколица тежине до 85 t.

Перспективна возила

Оружани конфликт са Грузијом из августа 2008. прећутно је постао полазна тачка за почетак рада на изналажњу техничке форме и осмишљавању суштински другачијег приступа изради војне аутомобилске технике нове генерације.

Видео: Модели „Тајфун“ и „Рис“ марке „Камаз“ савлађују препреке на полигону у Подмосковљу.

Захтеви за нову генерацију возила су следећи: мобилност мора бити обезбеђена максималном брзином од 100–105 km/h, просечне брзине кретања по блату и колским путевима треба да буду 40–45 km/h, дужина вожње без узимања горива – 1000–1200 km. Висока проходност остварује се на основу клиренса од 400–550 mm, углова проходности од 40–45 степени, гума са шаром велике дубине и система за регулисање притиска.

Заштита војног моторног возила будућности постиже се комбинованим оклопом са степеном заштите четврте – шесте класе од стрељачког оружја, отпорношћу на мине (степен заштите од друге до четврте класе), као и неповредивим точковима.

Ради веће безбедности обавезно се уводе антиблокадни систем кочења и систем контроле вуче.

Напредна решења

На фабричком полигону у граду Набережни Челни 15. марта 2013. је презентован читав низ свих модела КАМАЗ који улазе у састав Оружаних Снага. Највећу пажњу привукао је првенац нове генерације руских специјалних возила – „Тајфун-К“.

Тактички заштићена возила нове генерације из серије „Тајфун“ могу имати конструкцију из једног или из више делова. Она су намењена за извршавање борбених задатака, рачунајући и оне са монтираним наоружањем и војном специјалном техником, као и за позадинско и остале врсте обезбеђења: превожење људства и терета. Многе карактеристике ових возила су у тајности.

Познато је да погонски агрегат новог возила нема ничег заједничког са аутомобилима који се данас производе. Потпуно независни трап свих шест точкова помогао је да се реализују захтеви који се тичу веће брзине кретања по земљаним путевима и да се повећа проходна моћ возила применом променљивог клиренса.

Више о руској војсци

Такође је познато да је у раду на оклопној заштити перспективног модела учествовао и нуклеарни центар у Сарову. Први пут се у пракси руске аутомобилске индустрије примењује керамички оклоп чија производња је успешно организована у Новосибирску, уз потребан квалитет и квантитет.

Коришћење аутоматске трансмисије постао је још један обавезни услов. Примена аутоматског мењача ће смањити вероватноћу грешке возача и ризика од квара скупе технике.

Oстаје и отворено питање погонског агрегата. Огледни обрасци су опремљени турбо-дизел мотором снаге 550 коњских снага, али се не говори ни о каквим детаљима у вези са тим.

За лето 2013. у ОАД „КАМАЗ“ се планира почетак производње огледне партије сличних возила по наруџбини Министарства одбране. То отвара наду да ће Оружане Снаге већ у скорој будућности добити нове моделе  за чију израду није коришћено само светско искуство, већ и последња достигнућа домаћих конструктора аутомобила.

Росијскаја газета. Сва права задржана.