СВД, незаменљива снајперска пушка

И педесет година после увођења у наоружање снајперска пушка Драгунова се користи у целом свету. Извор: AFP / East News.

И педесет година после увођења у наоружање снајперска пушка Драгунова се користи у целом свету. Извор: AFP / East News.

Почетком овог месеца обележено је 50 година увођења у наоружање снајперске пушке Драгунова (СВД). Портал Russia Beyond је за вас припремио преглед у коме се говори о намени овог убојитог оружја о коме је цео свет имао само речи хвале, као и о његовим модификацијама и перспективама.

Крајем 1950-их објављен је конкурс за израду полуаутоматске (самопунеће) снајперске пушке за совјетску армију. На конкурсу је победио колектив на челу са конструктором Јевгенијем Драгуновом, а 1963. је у армијско наоружање уведена пушка која је названа по имену њеног конструктора (снајперска пушка Драгунова). Специјално за ову снајперску пушку био је направљен „снајперски“ пушчани метак са зрном које има челично језгро, мада пушка може да користи читав спектар домаћих метака 7.62х54R. 

Намена

Треба напоменути да се тактичка улога коју је СВД имала и има у совјетској и руској армији разликује од традиционалне улоге „снајпера“ у западном поимању овог термина. Основна намена пушке састоји се у повећању даљине ефикасне ватре стрељачког одељења преко граница могућности  стандардних аутомата, чак до растојања 600-700 m. Чињеница да СВД  има довољно широку употребу и то управо у својству снајперске пушке говори најпре о томе да донедавно није било специјалног наоружања ове класе у руским структурама силе, премда пушка СВ-98 истог калибра која је недавно уведена у наоружање може временом да измени ситуацију.

Конструкција 

Ижевски машински завод

„Ижмаш“ је највећи руски произвођач бојевог аутоматског и снајперског оружја,вођених артиљеријских зрна, као и широког спектра цивилне производње – ловачких и спортских пушака, постоља и инструмената. Предузеће је основано 1807. Производи „Ижмаша“ се испоручују у 27 земаља света, укључујући и САД, Велику Британију, Немачку, Норвешку, Италију Канаду и Тајланд.

СВД се добро показала у конфликтима у Афганистану, Чеченији и осталим жариштима у разним земљама света и представља један од најтраженијих ратних трофеја. Страни експерти су о снајперској пушки Драгунова писали: „Нема ничег сувишног. Ничег компликованог или осетљивог за руковање. Једино што још преостаје је – нишани и пали.“ У швајцарском војном журналу Schweizer Waffen-Magazin је 1989. објављен чланак посвећен овом оружју. У њему је писало: „Совјетска снајперска пушка Драгунова за класичну руску муницију калибра 7,62х54 mm са прстенастим ободом на данцету чауре спада у ретке колекционарске експонате на Западу. Једну од њих смо подвргли практичној провери… Снајперска пушка Драгунова је веома добро конструисана. Упркос традиционалним канонима пројектовања прецизног оружја, бивши спортски стрелац Драгунов своју пушку је направио као лако оружје. Норме НАТО-а за снајперске пушке прописују максимални ефективни домет 600 јарди (548,6 m) у серији од 10 хитаца – 15 инча (38,1 сm). Совејтска снајперска пушка Драгунова самоуверено надмашује те захтеве. Трзај је умерен, без обзира на релативно крупни метак. Пушке Драгунова су познате по томе да поуздано функционишу у најсложенијим условима без посебно педантног одржавања“.

Тактичка улога коју је СВД имала и има у совјетској и руској армији разликује од традиционалне улоге „снајпера“ у западном поимању овог термина.

У конструкцији СВД користи се исти рад аутоматике као и код аутомата Калашњиков, али са измењеним системом коришћења енергије гасова. Поред основног оптичког нишана са фиксним повећањем 4Х на ову пушку се могу поставити и ноћни нишани. На ранијим верзијама кундак и облоге су били израђени од дрвета, док је на савременијим верзијама облога израђена од пластике, кундак може бити дрвени или полимерски. На пушкама са ознаком СВД-С постоји посебан полимерски рукохват и метални преклопни кундак. Једна од карактеристика снајперске пушке Драгунова је цев са специјалним додатком за монтирање бајонета.

Географија

Различите модификације снајперске пушке Драгунова и њене локалне верзије постоје на читавој земљиној кугли. Поред Русије и бившег СССР-а, пушком Драгунова су наоружани снајперисти Финске, Мађарске, Румуније, Чешке, Словачке, Пољске, Бугарске, Албаније, Кине, Индије, Монголије, Авганистана, Ирака, Ирана, Турске, Венецуеле, Никарагве и др.

Модификације

На бази снајперске пушке Драгунова произведен је читав низ модификација. Пушка са ознаком СВД-С са скраћеном цеви и кундаком на склапање израђена је специјално за падобранске јединице. Цивилни ловачки карабини „Медвед“ (данас се не производе) и „Тигар“ веома су тражени.

Копије и клонови снајперске пушке Драгунова производе се и у иностранству, а међу њима се могу наћи прилично верне копије (например кинеска пушка Тип 85 калибра 7.62х54R), као и имитације на бази конструкције аутомата Калашников, као што је југословенска полуаутоматска снајперска пушка M91.

Још једна модификација је пушка са ознаком СВУ (скраћена снајперска пушка) по систему бул-пап. Творцима ове модификације је успело да без негативних ефеката скрате цев за 100 mm. На пушки је такође смањен степен звука пуцња, што обезбеђује могућност максималног маскирања снајперисте у условима градске борбе. Активно се користи у специјалним јединицама војске, полиције и осталих структура силе у Русији.

Почетком 90-их израђен је такозвани „снајперски аутомат“ са ознаком СВД – СВУ-АС (скраћена снајперска пушка, аутоматска, са ножицама). Основни наручиоци су специјалне јединице МУП-а (МВД).

Прошлог месеца „Ижмаш“ је представио први образац снајперске пушке ВС-121који је рађен на бази снајперске пушке Драгунова. Примена конфигурације булл-пап учинила је да оружје буде компактније, лакше, више избалансирано. ВС-121 је опремљена тактичким пригушивачем. Поред тога, на пушку се могу монтирати сви савремени оптичко-електронски уређаји за снајпере. Образац је сада у фази испитивања.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“