Стручњаци конструкторског бироа „Сухој“ скромно убрајају модел Су-35 у генерацију 4++, али истовремено наглашавају да се већ тестира прави пандан америчком „Раптору“, тј. прави ловац пете генерације. То је такозвани перспективни комплекс фронтовске авијације (ПАК ФА) или Т-50. Он је први пут полетео 2009, а серијска производња ће кренути 2015. Све дотле ће Су-35 бити прелазни степен за борбене пилоте који се упознају са техником нове генерације. Уосталом, реч „прелазни“ не одражава у потпуности реалну вредност нове машине.
Суперманеварски и суперсонични
И ловац Су-30МКИ, претходник новог авиона Су-35, има суперманеварске карактеристике које у пуној мери користе индијски пилоти у заједничким војним вежбама са ратним ваздухопловством САД и других земаља. На једној таквој вежби индијски пилоти су буквално декласирали Американце који су летели на F-15C/D. По завршетку вежбе амерички генерал Хал Хомбург, шеф службе Air Combat Command ратног ваздухопловства САД, био је принуђен да изјави да су амерички пилоти крајње изненађени резултатима вежбе, и додао: „Ми нисмо баш толико испред целог света колико мислимо. Руски ловци Су-30МКИ бољи су од основног америчког ловца F-15С. Ратна ваздухопловства земаља које имају ове машине у одређеној су предности и у будућности могу угрозити америчку доминацију у ваздуху“, пренело је генералове речи издање USA Today. Како се испоставило, „Руси“ су и боље маневрисали од Американаца, и видели су боље и даље од њих, а то значи да су први погађали циљ.
Ми нисмо баш толико испред целог света колико мислимо. Руски ловци Су-30МКИ бољи су од основног америчког ловца F-15С. Ратна ваздухопловства земаља које имају ове машине у одређеној су предности и у будућности могу угрозити америчку доминацију у ваздуху.
генерал Хал Хомбург
шеф службе Air Combat Command ратног ваздухопловства САД
За суперманеварске особине Су-35 поред трупа је заслужан и мотор. По речима Јевгенија Марчукова, директора програма израде 117С у научно-производном удружењу „Сатурн“, мотор је конструисан на бази мотора АЛ-31Ф који се постављају на авионе Су-27, али се разликује од њих већим потиском (14,5 према 12,5 тона) [...], већом резервом и мањом потрошњом горива“. То машини не даје само већу брзину и маневарске карактеристике, него и могућност да носи више наоружања. Управо тај мотор ће се уграђивати у прве серијске ловце Т-50. Он се још зове и мотор „прве етапе“. Још увек се ради на мотору „друге етапе“, који ће ловцу Т-50 омогућити да се потпуно приближи америчком F-22. Али, како је у Ле Буржеу истакао Марчуков, и тај мотор је практично већ завршен.
Сергеј Богдан, пробни пилот конструкторског бироа „Сухој“, каже да је Су-35 за време првог лета пратио Су-30МК и то је омогућило да се упореди потисак мотора једног и другог модела. Су-35 је приметно бржи од свог претходника. По речима пробног пилота, то је веома озбиљна предност новог авиона, која борбеном пилоту даје веће могућности у ваздушној борби.
Очи и уши пете генерације
И пилотска кабина на ловцу Су-35 припада петој генерацији. За разлику од Су-27, у њој нема аналогних уређаја. Замењују их два LCD екрана у боји. На њима се као у обичном телевизору, у режиму „слика у слици“, приказују све информације које су неопходне пилоту. Он може да укључи режим тродимензионалног приказа ситуације, тј. рељефа и распореда циљева – све је као у компјутерској симулацији лета. Део тих информација може да се прикаже на заштитном стаклу пилотске кациге.
Хидродинамички пренос замењен је електронским командама. То ће, по речима конструктора, омогућити „паралелну“ (даљинску) контролу управљања летелицом. У пракси то значи да улога пилота постаје неприметнија, тј. компјутер одлучује којом брзином и у којим режимима ће се авион приближавати циљу и у ком тренутку ће дозволити пилоту да примени оружје. Човек не може да донесе ниједну погрешну одлуку, јер му компјутер једноставно онемогућава управљање и указује му где је погрешио. Део сложених акробатских режима обавља искључиво компјутер. Он води рачуна и о томе како се пилот осећа. Ако пилот из било ког разлога није способан да управља летелицом, компјутер ће га аутоматски катапултирати.
На Су-35 је по први пут постављен најновији руски навигациони комплекс БИНС. То је електронски и механички уређај без кога ниједан ловачки авион данас не може да се сматра модерним. Његов задатак је да прикупља и анализира све информације везане за лет и да омогући полетање и повратак авиона на свој аеродром. БИНС функционише у корелацији са пријемницима GPS и ГЛОНАСС, али може да ради и без њих.
Поред тога ловац поседује и перспективни радарски систем, конструисан специјално за Т-50. Сличан радар данас има само F-22. Захваљујући њему Су-35 види све што се дешава у ваздуху и на земљи на удаљености од неколико стотина километара. Ловац може да прати 30 циљева, а на 10 може истовремено да циља и, по речима конструктора, свих 10 може истовремено да гађа, испаљујући ракете у виду лепезе.
Фаворит без премца
У стварању ловца пете генерације Русија заостаје за САД. Амерички F-22 је већ одавно уведен у употребу. Али на основу садашњег Су-35, ловца претходне генерације 4++, може се претпоставити колико ће од њега бити бољи руски Т-50. Управо због тога је за Москву било толико важно да покаже Су-35 у Ле Буржеу. Разлози су и политички (војнотехничко надметање са Вашингтоном), али и чисто економски.
Ни Т-50, као ни F-22, неће бити роба за извоз. Један „Раптор“ кошта 133,1 милион долара, а руски Т-50 је мало јефтинији, али је и он прескуп. Међутим, Су-35 ће, као и његови претходници четврте генерације, коштати 30-38 милиона долара, тј. биће одличан артикал за извоз са налепницом „генерација 5 минус“. А циљна група су главни купци руских ловаца марке „Су“: Кина, Индија, Малезија и Алжир. А ако се узме у обзир технологичност нове летелице, Москва може да претендује и на тржиште Бразила и Јужне Кореје, јер је Су-35 бољи од свих европских ловаца генерације „4+“ као што су Rafale и Eurofighter-2000 или модернизовани амерички ловци типа F-15, F-16 и F-18, и може успешно да се супротстави ловцима пете генерације F-35 и F-22.
У сваком случају, Су-35 је последњи и најсавршенији ловац одлазеће генерације авијацијске технике.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
