Суперманеварска невидљива интелигенција

Т-50 подиже руску војну авио-индустрију на суштински другачији технолошки ниво. Извор: ИТАР-ТАСС.

Т-50 подиже руску војну авио-индустрију на суштински другачији технолошки ниво. Извор: ИТАР-ТАСС.

Т-50 је квинтесенција свега савременог што постоји у руској авијацији: има изузетно смањену уочљивост, нове конструкционе материјале и оплате, док му систем вештачке интелигенције омогућава да самостално анализира ситуацију и предлаже пилоту неколико варијанти за дејство. Стручњаци се слажу да је руска авијација овим инжењерским ремек-делом стигла - а вероватно и престигла - свог главног конкурента: амерички F-22 „Раптор“.

На сајму ваздухопловне технике у француском граду Ле Буржеу објављено је да је завршена израда мотора за перспективни комплекс фронтовске авиације (ПАК ФА), или како га још називају, ловац-пресретач Т-50. По речима руских војних стручњака који су раније завршили прву етапу тестирања лета новог апарата, добијени резултати потврђују да је руски ловац-пресретач не само равноправан свом главом конкуренту, америчком F-22 „Raptor“, него да је по неким параметрима и бољи од њега.

Према изјавама шефа Уједињене корпорације за производњу авиона Михаила Погосјана, у програму тестирања Т-50 учествује пет авиона. То је заправо и омогућило руским конструкторима да форсирају процес и смање заостајање за Американцима. F-22 је одавно на служби у РВ САД и засад с пуним правом носи титулу најсавременијег ловца-пресретача. За то време, о његовом руском конкуренту се не зна много.

Како кажу конструктори, Т-50 је квинтесенција свега савременог што постоји у руској авијацији. Реализован је читав низ иновационих решења која имају везе са развијањем технологија смањивања уочљивости авиона, нових конструкционих материјала и оплате, вештачке интелигенције, елементне базе, који подижу нашу војну авио-индустрију на суштински другачији технолошки ниво.

Код Т-50 је први пут примењен читав спектар најновијих полимерских карбон-фибера. Они су два пута лакши од алуминијума аналогне чврстине, четири-пет пута лакши од челика, а два пута од титанијума. Нови материјали чине 70 процената оплате ловца-пресретача. Његова маса је сада четири пута мања у поређењу са авионом који је склопљен од уобичајених материјала, захваљујући чему је конструкторима пошло за руком да повећају бојево оптерећење ове машине.

У Конструкторском бироу „Сухоја“ говоре о „изузетно ниском нивоу радарске, оптичке и инфрацрвене уочљивости ПАК ФА“. Тако ће ефикасна рефлектујућа површина код Т-50 бити једнака 0,5 m2 (код Су-30МКИ, његовог претходника, она износи 20 m2). То значи да ће исти тај Су-30МКИ на радару бити видљив као метални објекат димензија 5 х 4 m, а рефлектовање Т-50 је 40 пута мање. Дакле, биће веома тешко приметити га и навести оружје на њега. Tим пре што апарат има још једну карактеристику ловаца марке „Су“, а то је суперманеварска способност.

Извор: sukhoi.org.

Осим тога, код Т-50 је реализован главни захтев који се односи на савремене ловце-пресретаче, а то је висока интелектуализација апарата. Радар ловца-пресретача са новом активном фазираном антенском решетком (АФАР), са електронским скенирањем, види све што се догађа у ваздуху и на земљи, на растојању од неколико стотина километара. Може пратити мноштво циљева и истовремено наводити на њих наоружање ловца-пресретача. И то како на циљеве у ваздуху, тако и на земљи.

Поред тога, по читавом трупу авиона размештено је још неколко десетина различитих сензора који омогућују не само контролу околне ситуације, већ и размену података у реалном времену са системима управљања на земљи, а истовремено и унутар авијацијске групе. Захваљујући функцији „електронског пилота“, Т-50 самостално анализира ситуацију и предлаже пилоту неколико варијанти за дејство. Велики део летних и борбених информација човек добија у виду симбола и знакова. То знатно олакшава њихово разумевање, што у великој мери смањује оптерећење пилота и омогућује му да се концентрише на извршавање тактичких задатака.

Т-50 може узлетати и слетати користећи узлетно-слетну писту која је дугачка свега 300-400 метара. У перспективи, на бази овог авиона треба да се направи и поморска варијанта ловца. Наоружање новог авиона биће у потпуности склоњено у унутрашње одсеке ловца-пресретача. То је данак технологији мале уочљивости „Стелт“. У тим одсецима, по неким подацима, може бити размештено до осам ракета „ваздух-ваздух“ типа Р-77 или две вођене авио-бомбе тежине по 1500 kg. Осим тога, на две спољне подвеске авиона могу се допунски сместити две далекометне ракете које му омогућују да се бори са циљевима на удаљености од 400 km.   

О перспективности програма који одговара највишим захтевима говори и чињеница да се у раду на прављењу ловца-преретача придружила и Индија. Делхи у ове циљеве издваја готово 25 милијарди долара и планира да до 2018. добије своју верзију ловца-пресретача пете генерације. По речима руских експерата, управо овај авион ће бити за извоз. Руски Т-50 ће остати искључиво унутрашњи производ. Потпуно исто као и амерички F-22. Прве серијске ловце-пресретаче руска војска очекује већ 2013. А укупно намерава да купи најмање 70 примерака.

Росијскаја газета. Сва права задржана.