Борба са еволутивним „багом“ наше крви

Најпре да разјаснимо најчешћу забуну: да ли су срчани удар (инфаркт миокарда) и срчани застој (енг. cardiac arrest) иста ствар или не?

Јарослав Ашихмин: Лекари се често шале да је срчани застој главни узрок смрти и да до њега доводе све болести. Срчани удар се са друге стране догађа када артерију која храни једну од области срца – коронарну артерију – зачепи крвни угрушак (тромб). Тромб настаје када се од зида крвног суда одвоји делић масног талога (атеросклеротски плак). Тај део срчаног мишића који је до тада снабдевала зачепљена артерија бива или озбиљно оштећен, или одумире. Степен оштећења зависи од бројних фактора. На пример, ако се угрушак крви разложи или до тог дела срца са друге стране води већи крвни суд који делимично успева да надокнади недостатак кисеоника, последице срчаног удара ће бити мање опасне.

Зашто данас, када постоје добри медицински препарати, од срчаног удара умире много више људи него у време када је основни облик лечења био флеботомија – расецање вене ради пуштања крви?

Ј. А.: У међувремену су нам се десиле врло необичне околности: постали смо таоци еволуције. Када су се људи у прошлости на сваком кораку сусретали са смртоносним опасностима, они код којих се врло брзо згрушавала крв, имали су веће шансе да преживе. Моћни системи згрушавања крви очували су се код човека до данас. У прошлости је било важно да се пре свега заштитимо од повреда крвних судова споља – данас међутим због пушења, огромних количина масне хране, повишеног крвног притиска и сталног стреса крвни судови трпе све већа оштећења изнутра. Суштина је у томе да се и данас покрећу исти механизми који су се током еволуције развили како би се цурење крви што је пре могуће зауставило образовањем крвног угрушка – организам се на све начине труди да поступа онако како je најбоље, а у ствари сам себе убија.

Искрено говорећи, мало је вероватно да ће они који воле доста да поједу или да седе у кафићу уз цигарету и шољицу врло брзо схватити то о чему говоримо и одмах почети да воде здрав живот. Коју лошу навику или који фактор ризика као кардиолог сматрате најопаснијим?

Ј. А.: По мом мишљењу, најопаснија навика јесте пушење. И тај став потврђују многа истраживања спроведена над становништвом. На друго место бих ставио фактор ризика као што је висок крвни притисак, односно притисак виши од 130/80 mm Hg. Постоји и другачије становиште: да је главни фактор ризика ниво масти у крви. Међутим, важно је да схватимо да се код појединца утицај разних фактора ризика често мења: ако је притисак скоро 200, наравно да га што пре треба снижавати.

У реду, претпоставимо да је пацијент све саслушао и климнуо главом, али признаје да ипак није спреман да промени начин живота. Да ли и таква особа може некако да се заштити од могућег срчаног удара?

Време органске пољопривреде
Популарност здравог начина живота у Русији створила је услове за развој пољопривредних имања на којима се гаје еколошки чисти производи. Чак 99% данашњих руских пољопривредника су бивши становници града који су дошли на село да обрађују земљу.

Ј. А.: Може у сваком случају. Уопштено говорећи, у свету имамо два основна приступа у смањењу ризика од срчаног удара. Први би се условно могао назвати северноевропским и њега се највише држе у Финској. Он подразумева отклањање фактора ризика, пре свега променама у начину живота: избегавањем алкохола и пушења, исхраном са што мање масти, редовним узимањем воћа и поврћа, сталном контролом телесне масе и крвног притиска и бављењем спортом.

Сасвим другачији пут су изабрали Американци који условно настављају да се хране хамбургерима, да само седе пред телевизором, да и даље трпе сталан стрес због свађа у кући или на послу, али настоје да смање штету од свих тих фактора путем терапије лековима. У зависности од тога колико је атеросклероза узнапредовала (таложењем масних наслага у крвним судовима) дневно може бити потребна не једна таблета него три. И такве таблете знатно смањују ризик од смрти услед срчаног удара, чак и код оних који настављају са нездравим животом. Међутим, они наравно не могу да на тај начин заштите своје крвне судове од штетних последица изазваних пушењем па им једино преостаје да ту навику свакако одбаце.

Зар код тих таблета не постоје нежељени ефекти?

Ј. А.: Не постоје лекови без нежељених ефеката. Али колико често чујете да је неко преминуо од болести јетре или услед хроничне болести бубрега проузрокованих узимањем лекова? Чак и ако код неких болесника дође до мањег оштећења јетре, и даље је много већи ризик од смрти услед срчаног удара без тих таблета. Већина лекова за срце су безбедни и могу се користити током целог живота. Јетра је орган који последњи отказује, а оштећење јетре се често не одражава ни на који начин.

Зар непрекидна употреба лекова не утиче неповољно на квалитет живота?

Ј. А.: Утиче само у том смислу да морате да размишљате да свако јутро узимате лекове.

Колике су цене тих препарата?

Ј. А.: Уобичајени режим лечења износи око 35 долара месечно када се користе оригинални препарати, или 10–20 долара када се користе генерички лекови (који су идентични по саставу, дози и фармацеутском облику неком већ регистрованом леку, али су по правилу много јефтинији од оригиналних лекова – прим. ред). Имамо међутим парадокс да су људи спремни да за једну вечеру у ресторану толико плате, али не и када треба да издвоје за лекове.

Где је сада мања смртност од срчаног удара: у Финској уз здравији начин живота, или у Америци где се више ослањају на лекове?

Ј. А.: У обе ове земље је смртност отприлике подједнако смањена и то знатно. Мада и Финци исто тако узимају лекове јер у случајевима поодмакле болести сама промена начина живота не помаже у довољној мери. Али оно што је интересантно: у Америци је уз нагли пад срчаних удара знатно порасла смртност због гојазности и дијабетеса, тако да амерички начин у сваком случају има нежељене последице. […]

Намеће се врло чудан закључак: постоје начини да се спречи срчани удар, чак и код оних који не воде здрав живот, а ту је и могућност лечења без већих последица – упркос томе стотине хиљада људи и даље умиру због проблема са срцем и крвним судовима. Како је то могуће?

Ј. А.: Начини постоје, али је невоља у томе што људи не знају за њих. У Русији уз то не постоји добро усклађен систем хитне помоћи при првим знацима срчаног удара.

Шта је то чему теже научници-кардиолози сада када су већ откривени начини да се спречи срчани удар и да се ублаже његове последице?

Ј. А.: Главни проблем који тренутно заокупља научнике јесте начин да се правилно уочи разлика на ком месту је атеросклеротски плак стабилан, а на ком није. Врло често се људи плаше већих фрагмената који нагло заустављају крвоток и стварају бол у срцу. Али током дужег броја година такви плакови би се стабилизовали и ретко се дешавало да се одвоје. Често су много опаснији они мањи који притом и не изазивају бол. Зато се на Западу од свега тренутно најбрже развија молекуларна дијагностика која омогућава лекарима да без уласка у крвни суд сазнају колико су стабилни ситни фрагменти плака и да ли је потребно да особа без симптома који директно указују на проблеме са срцем или крвним судовима узима јаке препарате ради превенције. У том смеру су већ остварени одређени резултати, на пример магнетна резонанца са увођењем ситних феромагнетних честица које могу да продру у упаљени плак. Али за сада је то експериментални метод и уз то је веома скуп.

Овај интервју је адаптирана верзија руског текста на сајту магазина „Вокруг света“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.