„Пут крчи онај који њиме иде“

Нуклеарна електрана „Ловииза“ у Финској. Ова електрана, коју су изградили совјетски стручњаци, и данас је, по оценама многих независних експерата, једна од најбољих и најбезбеднијих у Европи. Фотографија из слободних извора.

Нуклеарна електрана „Ловииза“ у Финској. Ова електрана, коју су изградили совјетски стручњаци, и данас је, по оценама многих независних експерата, једна од најбољих и најбезбеднијих у Европи. Фотографија из слободних извора.

Руски „мирни атом“ се постепено шири по Европи. После осигуравања будућности у Чешкој и Финској (која има вероватно најстроже стандарде безбедности на свету), руске нуклеарне технологије би још ове године могле да уђу и у Велику Британију. Руске „постфукушимске“ електране имају до сада невиђени скуп безбедносних мера.

Нуклеарне технологије за производњу електричне енергије („мирни атом“) из Русије изазивају све веће интересовање у Европи. Совјетски Савез је својевремено у Бугарској, Словачкој, Мађарској, Чешкој, Финској и Немачкој изградио нуклеарне електране од којих већина и данас успешно ради.

У постсовјетском периоду руска Државна корпорација за нуклеарну енергију „Росатом“ није одустајала од тога да прошири своје присуство у Европској унији и уложени напори коначно почињу да дају резултате. Чешка је рецимо потпуно одустала од америчког нуклеарног горива и прешла је на горивне системе руске производње због боље безбедности. Финска компанија „Fennovoima“ и компанија „Rusatom Overseas“ су током овог лета склопиле споразум о развоју пројекта за припрему уговора о изградњи нуклеарне електране „Ханхикиви 1“ у Финској.

Савремени пројекат нуклеарне електране развијен од стране „Росатома“ предвиђа да чак и када би сви системи напајања струјом и снабдевања водом дуже време били ван функције (као што се десило у Фукушими), она би била у стању да самостално заустави нуклеарну реакцију и да уклони преосталу топлоту, обезбеђујући тиме сигурност.

Руски нуклеарни стручњаци намеравају да уђу у власничку структуру компаније „Fennovoima“ са уделом од 34%. Уколико се партнери усагласе око свих питања везаних за тај пројекат, он ће свакако моћи да се окарактерише као врло перспективан за савремену Европу.

Треба подсетити да су у Финској још по совјетском пројекту изграђена два енергетска блока нуклеарне електране „Ловииза“, која је и данас по оценама многих независних експерата  једна од најбољих европских електрана и по питању исплативости, али и безбедности. Познато је да је фински нуклеарни надзорни орган (STUK) један од најстрожијих у свету и тај податак придаје још већи значај томе што су стручњаци из Финске изабрали руску технологију.

Познато је да је фински нуклеарни надзорни орган (STUK) један од најстрожијих у свету и тај податак придаје још већи значај томе што су стручњаци из Финске изабрали руску технологију.

Производња енергије путем нуклеарних капацитета у Финској чини око 25% укупних енергетских ресурса, што је више него у самој Русији, где нуклеарне електране производе око 16% укупне електричне енергије. Финци су били први у Европи који су истакли да „Росатом“ нуди најбоља енергетска решења на свету у тој сфери. Није искључено да би следећа земља која ће се одлучити за напредне руске нуклеарне електране могла да буде Чешка. На тендеру за изградњу два енергетска блока нуклеарне електране „Темелин“ учествује чешко-руски конзорцијум који нуди пројекат АЕС 2006 (рус. „_serbianBeginIgnore_АЭС 2006_serbianEndIgnore_“).

Велика Британија је још једна европска земља која са великом пажњом прати пројекте „Росатома“, тако да би већ ове године могао да уследи улазак руске нуклеарне компаније и на британско тржиште.

У Русији се на основу тог пројекта данас гради шест енергетских блокова, док се још два граде у Белорусији и четири у Турској. АЕС 2006 припада генерацији „3+“, у складу je сасим „постфукушимским“ захтевима и има посебан спој активних и пасивних безбедносних система. Тај комплекс испуњава све параметре Међународне агенције за атомску енергију (IAEA) и Европске захтеве за енергетска постројења (EUR).

Издржати пад авиона од 400 тона

Пројекат АЕС 2006 између осталог предвиђа двоструки ниво (два слоја) заштите који је у стању да издржи пад авиона на кров постројења, укључујући и оне од 400 тона, затим пасивне системе за одвод топлоте из активне зоне и заштитног слоја, као и активне системе (четири канала) и системе за потпуно сагоревање водоника и за задржавање растопљеног језгра реактора (у случају катастрофа попут оних у Чернобиљу или Фукушими). Озбиљније безбедносне мере не предвиђа ниједан други пројекат на свету. Да је слично постројење у марту 2011. било на месту нуклеарне електране „Фукушима“, без сумње би издржало чак и тако екстремне утицаје током те природне катастрофе.

Тестови издржљивости (спроведени после несреће у Јапану) потврдили су стабилност и отпорност руског пројекта на различите облике катаклизме. Савремени пројекат нуклеарне електране развијен од стране „Росатома“ предвиђа да чак и када би сви системи напајања струјом и снабдевања водом дуже време били ван функције, она би била у стању да самостално заустави нуклеарну реакцију и да уклони преосталу топлоту, обезбеђујући тиме сигурност.

Велика Британија је још једна европска земља која са великом пажњом прати пројекте „Росатома“, тако да би већ ове године могао да уследи улазак руске нуклеарне компаније и на британско тржиште. Одлуке компаније „Fennovoima“ би могле да позитивно утичу на друге европске земље које су још увек у страху од нуклеарне енергетике под утицајем „постфукушимског синдрома“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.