Аутомат-амфибија из Туле

Ронилачко оружје за командосе почело је да се конструише током Другог светског рата и после њега, тј. чим су се у војним флотама света појавили подводни диверзанти. Међутим, само је СССР успео да направи аутомате и пиштоље који могу да дејствују под водом.

Пре скоро пола века специјалне јединце обавештајне службе Ратне морнарице добиле су пиштољ СПП-1 калибра 4,5 mm и аутомат АПС калибра 5,66 mm. Као подводна муниција су коришћене стреле, али оне су биле ефикасне под водом, али не и на сувом. Наравно, могуће је испливати на површину и отуд пуцати у непријатеља, али само ако је у непосредној близини, а већ на растојању од 50 m није се могло прецизно гађати, тако да је убојитост била далеко мања. Осим тога, подводни аутомат је на сувом могао испалити највише 180 хитаца, после чега више није био за употребу.

Никоме у свету није пошло за руком да понови нашу технологију израде аутоматског подводног оружја. Међутим, због ограничених могућности командоси су били принуђени да на задатак носе са собом по два пиштоља и аутомата, како подводне АПС и СПП-1, тако и обичне „Калашњикове“ и пиштоље „Макаров“. То није било лако, али није било друге. Чинило се да је потпуно немогуће створити оружје које би подједнако добро дејствовало у тако различитим срединама.

Тај нерешиви задатак решили су тулски оружари. Идеја и основна конструкција припадају покојном Василију Петровичу Грјазеву, изванредном конструктору стрељачког оружја. Његово започето дело довршили су његови сарадници и ученици из Централног конструкторског истраживачког бироа за спортско и ловачко оружје у оквиру конструкторског бироа за инструменте, иначе чувеног по својим навођеним ракетама и брзометним топовима. (Конструкторски биро за инструменте у Тули не бави се конструисањем инструмената, али је тако био назван да збуни шпијуне. Овде се прави оружје, између осталог и стрељачко.)

Овде је створен и јединствени подводни метак величине обичног метка за аутомат. У Тули је 2007. завршено конструисање специјалног аутомата калибра 5,45 mm који дејствује у две средине, а скраћени назив му је АДС. На њему не стоји име конструктора, јер је на новом оружју радила велика група стручњака. Можда то не звучи претерано престижно, али зато је аутомат беспрекоран.

Под водом се паљба врши мецима калибра 5,45х39 mm, a на сувом класичним мецима истог калибра. Потребно је само заменити магацин и уместо оног са мецима за паљбу под водом ставити нови, са обичним мецима за стандардни „Калашњиков“. Поред тога, АДС има и подцевни бацач граната за 40-милиметарске пројектиле ВОГ-25 и ВОГ-25П. Комплет може да садржи тактички пригушивач и различите нишане.

Код овог аутомата је реализовано мноштво оригиналних технолошких решења, што је помало неуобичајено за домаће оружје. Довољно је поменути булпап конфигурацију, у којој се пиштољски рукохват са обарачем налази испред магацина са мецима, а покретни делови су смештени на кундаку. Таква схема омогућава да се смањи величина аутомата без скраћивања цеви. Уместо уобичајеног кундака АДС има део у виду амортизера који се наслања на раме.

Први пут је у домаћој пракси примењено избацивање празних чаура напред, а не у страну, и то без повлачења затварача, што умањује изложеност лица гасовима и омогућава да се пуца са десног и левог рамена без премештања делова, тј. аутомат подједнако могу користити и дешњаци и леваци.

У конструкцији аутомата АДС обилато су коришћени композитни материјали уз помоћ којих се смањује маса оружја и повећава његова отпорност на корозију.

Конструкцији гасног цилиндра је додат регулатор гасова. Он омогућава лако бирање гасних режима „вода-ваздух“.

Више о руској војсци

Ово је у целом свету први аутомат који подједнако добро дејствује под водом и на сувом, а није ништа лошији од најновијих модела аутомата „Калашњиков“, само што је мањи од њих.

Ништа слично не постоји ни на Западу, ни на Истоку. АДС је прављен за командосе, али пошто се испоставило да му је конструкција изузетно добра и универзална, он може постати оружје не само специјалних морнаричких јединица, него и свих специјалних јединица Главне обавештајне управе, морнаричке пешадије и копнене војске.

Аутомат је прошао цео циклус војног тестирања и добио позитивне оцене. Сада је на пробном коришћењу, а одлука о његовом увођењу у оперативну употребу може бити донета у најскорије време.

Росијскаја газета. Сва права задржана.