Препород руске биохемије

Санкт Петербург је у јулу био домаћин 38. Конгреса Федерације европских биохемијских друштава (FEBS). У питању је један од највећих међународних скупова у области природних наука.

За Русију је то други по реду догађај тог нивоа, и први после совјетског времена: у 1984. је у Москви такође одржан Конгрес FEBS. Од тада се у Русији много тога променило, а на пољу биологије су се десиле многе револуционарне ствари: постало је могуће клонирање сисара у лабораторијама, научници су пронашли начине за трансплантацију матичних ћелија, истраживачи су дешифровали људски геном...

Руска наука је у последњих 30 година пролазила кроз озбиљне тешкоће и изазове, тако да није чудо што су водеће улоге у научним истраживањима преузели стручњаци из других крајева света. Није било нимало једноставно да се преокрене та неповољна ситуација, то је свакако захтевало посебну посвећеност и напоран рад. Захваљујући томе у последњих неколико година руски биолози су почели да остварују изузетне успехе.

Међународна научна заједница је врло високо оценила руски биолошки пројекат „Јони Скулачова“. У 2004. су наши биохемичари на челу са Владимиром Скулачовом синтетизовали једињење SkQ1 које се посматра као могући лек против старења. Редовни члан Руске академије наука биолог Сергеј Лукјанов недавно је развио технологију за стварање посебних флуоресцентних протеина који омогућавају проучавање живих микроорганизама на ћелијском нивоу. А научници са Института за биологију гена РАН развили су молекул „нанотранспортер“ који је у стању да испоручи лек у једро ћелије, и та иновација ће лечење онколошких обољења учинити много ефикаснијим.

Када је 2008. у Новосибирск на 5. Конгрес Руског друштва за биохемију и молекуларну биологију стигло руководство FEBS, посебно их је изненадио врло висок ниво научних реферата, тако да су предложили својим руским колегама да учествују на конкурсу и да буду домаћини једног од наредних конгреса FEBS. Није прошло много времена и они су то почасно право успели да освоје у 2011.

Научници РАН створили молекул који доставља лек директно у ћелије рака
Руски научници су створили молекул који може да достави лек у само језгро ћелије, укључујући и канцерогену ћелију. Такав „достављач“ би могао да омогући лечење бар хиљаду пута ефикасније од уобичајене терапије.

Овогодишњи 38. Конгрес FEBS је пружио јединствену прилику учесницима не само да упознају северну руску престоницу него и да се боље упознају са новим пројектима својих колега из других земаља, посебно дајући шансу младим научницима да остваре непосредан контакт са највећим стручњацима. Посебан значај таквих контаката истиче Александар Габибов, председник Руског друштва за биохемију и молекуларну биологију и председник Организационог одбора FEBS: „Даљи развој руске науке сасвим сигурно прелази у руке наших младих стручњака којих међу присутнима заиста има пуно. За њих је ово непроцењива прилика да се искажу, да увиде колико је њихов рад перспективан и да стекну прва искуства у наступима на тако високом нивоу.“

Организатори Конгреса FEBS у Русији дуго су чекали на ту прилику и заиста су се потрудили да све организују на најбољи могући начин. То потврђује и став консултанта конгреса пољског професора Адама Шевчика:

„Може се рећи да су организатори успели да у оквиру једног уклопе готово два конгреса јер у поређењу са претходним скуповима овде има два пута више говорника, а међу учесницима је чак 11 добитника Нобелове награде: Сидни Алтман, Курт Витрих, Ада Јонат, Роџер Корнберг, Жан-Мари Лен, Ричард Робертс, Сусуму Тонегава, Жил Хофман, Роберт Хубер, Арон Чехановер, Џек Шостак.“

Размере Конгреса FEBS 2013 постају јасне када се има у виду да је у дискусијама учествовало 3000 делегата из Европе, САД, Канаде, Кине и Јапана. Према речима председника Руског фонда за фундаментална истраживања (РФФИ) Владислава Панченка, у раду конгреса је уз подршку тог фонда имало прилику да учествује преко 300 младих руских научника.

Сколково: сусрет науке и инвестиција
У Сколкову велике компаније треба да пронађу младе стручњаке, истраживачи са идејама инвеститоре, а инвеститори нове идеје.

Русију je на конгресу најсвестраније представио Иновациони центар „Сколково“. Сколковци су организовали обиман програм предавања и дискусије о темама као што су матичне ћелије или нацрт закона који је припремљен у Русији о биомедицинским ћелијским препаратима, односно о лековима који треба да победе рак... У оквиру „Сколковских реферата“ професор Владимир Зелман је говорио о резултатима програма „Геном човека“.

Петар Федичев, научни директор руске компаније „Quantum Pharmaceuticals“ - која је резидент „Сколкова“ - тврди да без међународних контаката, укључујући и оне који се остваре на Конгресу FEBS 2013 и у оквиру „Сколковских реферата“, и без подршке великих истраживачких центара научници не могу да постигну успех: „Тешко да бисмо постигли садашњи успех без помоћи Центра ‘Сколково’ који финансира два наша пројекта.“

Добитник Нобелове награде за хемију у 2004, израелски научник Арон Чехановер, уверен је да „једино уз сусрете и уз размену мишљења можемо коначно да сагледамо целовиту слику живота и да уклопимо све делиће мозаика“.

Ада Јонат, добитница Нобелове награде за хемију у 2009, сматра да је учеснике конгреса у Санкт Петербургу пре свега окупила њихова научна радозналост и животна потреба за новим сазнањима, а са таквим убеђењима обавезно „наилазе и тешки периоди, али их у сваком случају чека врло узбудљива будућност...“

Росијскаја газета. Сва права задржана.