Повратак снагатора „руслана“

„Руслан“ Ан-124 је једини авион на свету који у ваздух може да подигне терет до 150 тона. Фотографија: Jose Luis Celada Euba.

„Руслан“ Ан-124 је једини авион на свету који у ваздух може да подигне терет до 150 тона. Фотографија: Jose Luis Celada Euba.

Русија и Украјина су договориле потписивање протокола о оснивању заједничког предузећа за производњу јединственог авиона „Руслан“ Ан-124. Уз укупну масу при полетању од око 400 тона, овај летећи џин може да превезе терет до 150 тона на удаљеност од преко 3000 km. Међутим, производња и продаја овако великих авиона представља и политички осетљиво питање.

Русија и Украјина су на нивоу председника влада за септембар договориле потписивање протокола о оснивању заједничког предузећа за производњу јединственог авиона „Руслан“ Ан-124, саопштила је украјинска страна. Међутим, о реалном покретању производње ових авиона могло би се говорити само уз чврсте уговоре, а ту су већ могући велики проблеми, сматрају стручњаци.

„Постигнут је споразум о оснивању заједничке фабрике за авионе Ан-124 ‘Руслан’. Добили смо налоге од оба премијера да се потпише оснивачки акт већ у септембру на састанку украјинско-руског комитета за економску сарадњу“, саопштио је у среду вицепремијер Украјине Јуриј Бојко на украјинском „5. каналу“.

Носивост без премца

„Руслан“ Ан-124 је развијен 1982. у Државном предузећу „Антонов“ (СССР, Украјина). Његове верзије Ан-124-100 и Ан-124-100М-150 произвођене су у Кијеву и у Уљановску (Русија) до 1995. Уз укупну масу при полетању од око 400 тона „Руслан“ Ан-124 може да превезе терет до 150 тона на удаљеност од преко три хиљаде километара.

Бојко је раније изјавио да је „најреалнији пројекат – производња авиона Ан-124 у заједничком предузећу уз одговарајућа улагања обе стране“. Према његовим речима, допринос украјинске стране заједничкој фирми била би технолошка база и иновациона компонента, а руске – финансијска компонента и тржиште за коначни производ.

Украјински вицепремијер је уз то изразио уверење да ће пројекат о изградњи авиона који је развило украјинско Државно предузеће „Антонов“ бити успешно остварен.

„Сви авиони фирме ‘Антонов’ – а у свету их тренутно има преко 5000 – изузетно су поуздани и њихова производња ће се још више проширивати“, рекао је Бојко.

„Наш предлог, који подржавају и руске колеге, јесте да се покрене пилот-пројекат производње авиона Ан-124 да би се видело како ће све функционисати, а затим да се пређе на ширу сарадњу и у погледу других авиона: путничких и авиона за посебне намене“, истакао је украјински вицепремијер.

[Овакви авиони] су политички осетљива роба. Русија би највероватније могла да пристане на испоруку тих авиона Индији, али је мало вероватно да би на пример пристала на њихову испоруку Кини. Док већини осталих земаља такав авион није ни потребан.

Олег Пантелејев, „АвиаПорт“

Русија и Украјина су још 2006. решиле да обнове серијску производњу поменутих авиона. Очекиван је почетак производње у уљановској фабрици авиона „Авиастар СП“ од 2012. у обиму од једног или два авиона годишње, а прве испоруке требало је да стигну до купаца већ у 2013. У то време је било предвиђено да цена новог авиона Ан-124 буде 150–160 милиона долара. Чак су пронађени и купци – за 3 авиона је било заинтересовано Министарство одбране РФ, а за још 40 авио-компанија „Волга-Дњепар“.

Међу потенцијалним купцима за авионе „руслан“ помињани су Уједињени Арапски Емирати и Кувајт. Међутим, по том питању ништа није остварено.

„Усаглашавање на било ком нивоу о наставку производње је могуће, међутим конкретно обнављање производње зависи од чврстих уговора о продаји авиона, а ту већ могу настати проблеми“, објашњава руководилац аналитичке службе агенције „АвиаПорт“ Олег Пантелејев.

Овај аналитичар истиче да је цена авиона од 150 милиона долара, која је одређена пре неколико година – данас „нереално ниска“ с обзиром на све трошкове покретања производње и проналажења добављача за делове, компоненте и остало.

„Држава, коју у овом случају представља Министарство одбране РФ, теоретски би могла да покрије било какве трошкове уколико јој је то потребно, међутим није реално рачунати на то да ће државни буџет финансирати обнову производње у потпуности. Приватни сектор свакако није у стању да то уради“, сматра експерт.

Важно је имати у виду да нису све жеље Министарства одбране за куповину војне опреме покривене буџетским средствима.

„У државном програму наоружања формално се рачуна на обнову производње ‘руслана’, али до 2018. приоритет је свеобухватна обнова и модернизација постојећих летелица“.

Према речима Пантелејева, у ваздухопловној бази у близини Брјанска налази се одређени број авиона „руслан“ који нису у летном стању и који „чекају свој тренутак“.

Што се тиче комерцијалних авио-компанија, превозници тренутно не могу да приуште изразито увећање трошкова летног сата због увећане цене „руслана“, тако да нису у стању да купе те авионе.

„Тржиште за такве авионе у свету постоји, једини проблем је то што су они политички осетљива роба. Русија би највероватније могла да пристане на испоруку тих авиона Индији, али је мало вероватно да би на пример пристала на њихову испоруку Кини. Док већини осталих земаља такав авион и није потребан“, додаје Пантелејев.

Руски текст на порталу vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.