Северни поход брода-универзитета

„Пловећи универзитет“ је основан у 2011. сарадњом Северног (Арктичког) федералног универзитета „М. В. Ломоносов“ (САФУ), Федералне службе за хидрометеорологију и праћење промена у животној средини (Росгидромет) и Руског географског друштва. Извор: arkhangelsk.rgo.ru.

„Пловећи универзитет“ је основан у 2011. сарадњом Северног (Арктичког) федералног универзитета „М. В. Ломоносов“ (САФУ), Федералне службе за хидрометеорологију и праћење промена у животној средини (Росгидромет) и Руског географског друштва. Извор: arkhangelsk.rgo.ru.

У Архангелску је у 2011. основан „Арктички пловећи универзитет“, иновациони образовни пројекат који младим истраживачима пружа могућност да стекну знања о Арктику путујући бродом по северним морима. Сам брод представља универзитет у малом - на њему се држе предавања и ради се у лабораторијама. „Руска реч“ је посетила Архангелск како би дочекала учеснике треће експедиције „пловећег универзитета“.

Архангелск лежи на десној обали Северне Двине, широке и хладне реке која се улива у Бело море. Тамо је у архангелску речну луку 26. јула у 9 часова ујутру пристао научноистраживачки брод „Професор Молчанов“ – „пловећи универзитет“. Дуж десне стране бело-плавог брода постројили су се млади истраживачи – студенти и постдипломци руских универзитета. Током три претходне недеље они су вршили испитивања воде, снега, леда и биљака на Арктику, а сада су се коначно вратили кући.

„Пловећи универзитет“ је основан у 2011. сарадњом Северног (Арктичког) федералног универзитета „М. В. Ломоносов“ (САФУ), Федералне службе за хидрометеорологију и праћење промена у животној средини (Росгидромет) и Руског географског друштва. Његова мисија је да у природним арктичким условима припреми младе стручњаке за рад у поларним регионима Русије. За те циљеве стављен је на располагање научноистраживачки брод „Професор Молчанов“ опремљен свом неопходном лабораторијском опремом за истраживања. Прва експедиција у оквиру тог пројекта организована је у 2012. У јуну 2013. „Арктички пловећи универзитет“ обавио је своју другу експедицију, а 26. јула се вратио из треће.

Универзитет у малом

„‘Пловећи универзитет’ није екскурзија“, истиче руководилац пројекта Константин Боголицин и наставља: „У питању је озбиљан посао са јасно утврђеним планом научних истраживања. Уз то су предвиђена и предавања из океанографије, биологије, хемије, географије, као и семинари и анализе добијених резултата. Овај научни подухват обједињује образовну и истраживачку компоненту.“

Циљ јулске експедиције „Арктичког пловећег универзитета“ био је рад у Карском и Баренцовом мору. Просечна старост младих учесника експедиције била је око 20–21 године. Фотографије: Татјана Шрамченко.

„Током експедиције на броду имамо студенте и научне сараднике. На предавањима студенти стичу нова знања и примењују их одмах у пракси, радећи са опремом у реалним условима на мору. Научници у исто време врше истраживања укључујући у њих и студенте. То је, као што видите, један универзитет у малом,“ објашњава Константин Зајков, руководилац тима у првој експедицији „Арктичког пловећег универзитета“.

4150 миља за 24 дана

Циљ јулске експедиције „Арктичког пловећег универзитета“ био је рад у Карском и Баренцовом мору. За 24 дана посада „Професора Молчанова“ уз тим од 50 младих истраживача прешла је руту Архангелск – Бело море – острво Колгујев – Баренцово море – Карско море – острва Северна Земља – острва Нова Земља – Архангелск, односно укупно 4150 миља.

Млади научници и њихови ментори обавили су 11 искрцавања на арктичка острва. Спуштали су се у чамцима са палубе брода. „Били смо на Рту жеље и стигли смо до Ледене луке, североисточног дела Националног парка ‘Руски Арктик’. Имали смо прилику да видимо остатке кампа где се Баренц зауставио да презими и крст постављен на том месту за сећање на њега. Двојица наших колега из геоинформативне секције искрцали су се на Рту жеље где су остали недељу дана како би поставили ветрогенератор. Ми смо за то време отпловили до Земље Франца Јозефа, а када смо се вратили после недељу дана, понуђен нам је чај припремљен помоћу еколошки чисте енергије“, наводи Наталија Бизова, вођа јулске експедиције.

Радни дани

Просечна старост младих учесника експедиције била је око 20–21 године. Иван Љубимков је са 18 био један од најмлађих. Он је студент 2. године Института природних наука и биомедицине САФУ на смеру Теоријска физика. Иван је на броду био члан глациолошке секције и проучавао је арктички лед.

„Ми се бавимо проучавањем електро-физичких својстава леда. Од морске воде се образује лед, међутим уколико се вода замрзава веома споро, лед постаје неслан. Наши резултати указују на то да би се он чак могао користити и у људској исхрани. Такав лед рецимо садржи мање соли него вода од растопљеног снега која се слива и сакупља минерале из земљишта“, објашњава Иван.

Поред глациолошке секције, на броду је такође радила и океанолошка, хидрохемијска, биоресурсна, физичко-хемијска, биолошка и друге научне секције. Прикупљени материјал током експедиције – узорци леда, снега, морске воде, узорци маховине – све што је сакупљено током те три недеље на Арктику биће и даље проучавано, али на копну, у лабораторији САФУ у Архангелску.

Провера способности

За већину полазника „Арктичког пловећег универзитета“ рад на броду „Професор Молчанов“ представља прво искуство учешћа у експедицији. Они се до тада уопште нису познавали већ су се упознали тек када су се укрцали на брод.

Три недеље у ограниченом простору без контакта са остатком света (мобилни телефони током пловидбе нису радили, а приступ Интернету су имали врло ретко) – била је то права провера способности са психолошке стране.

„Били смо смештени по троје у кабини. Током дана сам радио а ноћу одмарао. Спавао сам обично од 4 ујутру до поднева, тако да и нисам сретао остале из кабине. Сви смо били заузети послом. Имали смо врло мало слободног времена да бисмо размишљали колико смо одвојени од остатка света“, објашњава Иван Љубимков.

„Невероватно је то да нас је било 50 и за 24 дана нисмо имали ниједан сукоб“, истиче Иванов научни руководилац.

Експедиција је и за менторе и за студенте у сваком случају представљала истинску проверу способности: „До обале смо стизали чамцима и више пута смо осетили шта значи спуштати се низ бродске мердевине од ужади. Најважније је да се не мисли на то да је испод веома дубоко и хладно“, признаје Људмила Ворожцова.

Кандидати за нову авантуру

Има веома много оних који би желели да учествују у пројекту као што је „Арктички пловећи универзитет“.

Учесници се бирају путем конкурса, међутим број места је ограничен. Трошкови експедиције су толико велики, као уосталом и важност самог пројекта, они износе око 35 милиона рубаља (око 800 хиљада евра), а студентима се пружа прилика да учествују потпуно бесплатно. Већи део средстава за „Арктички пловећи универзитет“ обезбеђује САФУ, а остатак – Росгидромет, односно Северна управа Хидрометеоролошке службе и Руско географско друштво.

Који је следећи корак

Пројекат је врло интересантан и за друге земље, пре свега за скандинавске земље, али и за Немачку, Канаду и САД – земље за које је истраживање Арктика посебно значајно. Врло брзо, у августу „Професор Молчанов“ креће у нови поход, овај пут плови Северним морским путем по рути Фритјофа Нансена коју је тај норвешки истраживач препловио пре равно 100 година, тј. 1913. Ову већ 4. по реду експедицију „Арктичког пловећег универзитета“ заједнички организују Северни (Арктички) федерални универзитет и норвешки Универзитет Тромсе, и она тиме постаје међународни подухват.

Росијскаја газета. Сва права задржана.