Леп, нечујан и опасан

Према речима конструктора, ново експериментално возило је опремљено хибридним енергетским системом и електричном трансмисијом. Извор: ИТАР-ТАСС.

Према речима конструктора, ново експериментално возило је опремљено хибридним енергетским системом и електричном трансмисијом. Извор: ИТАР-ТАСС.

У Русији се прави нови бешумни оклопни транспортер са хибридним мотором. Експерти се слажу у мишљењу да је ово квалитативни скок у обезбеђивању нове опреме за руску армију. Наиме, само оклопна техника која је лака, брза и мобилна можеправовремено испоручити све што је потребно у зону конфликта и поуздано покрити војне објекте.

Од почетка новог миленијума већ бројимо на десетине локалних конфликата, различитих антитерористичких операција, мировних мисија. Јасно је да нуклеарни носач ракета, па чак и борбени тенк тешко могу бити од велике помоћи у обезбеђивању и снабдевању великих и малих војних база разбацаних по свету, по свим оним земљама које су развијене у војно-економском смислу. Тим пре – када је реч о суперсилама.

Оклопна техника која је лака, брза, мобилна, на точковима и гусеницама, по могућности и амфибијска – то је оно што ће обезбедити брзо свијање и развијање специјалних јединица, правовремено испоручити све оно што је потребно у зону конфликта и што ће поуздано покрити војне објекте. У том смислу најинтересантнији су точкаши због своје једноставности и јефтине експлоатације, високог степена маневарске способности и свог преимућства у брзини.

Уз коришћење перспективних литијум-јонских гвожђе-фосфатних (LiFePO4) акумулаторских батерија, чија производња је већ организована у Русији, резерва могућности кретања се може побољшати више десетина пута.

Ако се у прављењу тенкова мало ко може упоредити са СССР-ом, а сада и са Русијом, онда се може рећи да рад на изради оклопних возила и њихова производња не представљају адут домаће лаке оклопне технике. Засад.

Крајем јула руска „Војноиндустријска компанија“ је саопштила о развијању и почетку тестирања шасије за перспективни оклопни транспортер. Нови пројекат под називом „Кримск“ обезбедиће оклопним возилима будућности да савладају основни недостатак поменуте технике садашњости, а то је недовољно усавршена погонска група мотора.

Према информацији руководиоца пројекта Виктора Рудина, „експериментално возило је опремљено хибридним енергетским системом и електричном трансмисијом, што му може дати, како се очекује, очите предности у експлоатацији“.

Иновација се састоји у томе да мотор са унутрашњим сагоревањем покреће обртаје ротора генератора који производи наизменичну струју. Затим се наизменична струја претвара у једносмерну. Даље се, кроз систем конвертора, енергија преноси на вучне електромоторе који покрећу точкове. Паралелно електрична енергија доспева у молекуларни акумулатор. За време кочења кинетичка енергија се претвара у електричну и такође доспева у акумулатор.

Такав оклопни транспортер може да се креће бешумно помоћу молекуларних акумулатора, када не ради мотор. Резерва могућности кретања је за сада мала, али ипак уз коришћење перспективних литијум-јонских гвожђе-фосфатних (LiFePO4) акумулаторских батерија, чија производња је већ организована у Русији, ова карактеристика се може побољшати више десетина пута. Бешумност је са своје стране веома важна предност оваквог оклопног транспортера приликом прикривених кретања за време спровођења специјалних операција.

Веома импонују и динамичке карактеристике новог производа. За време тестирања у Подмосковљу возило тешко око 22 тоне развило је брзину до 97 km/h, при чему је на постизање брзине до 80 km/h отишло свега 33 секунде.

И још једна околност која није неважна. Међународна војно-експертска заједница убеђена је да и будућност оклопне технике припада аутоматским апаратима. Виктор Рудин каже да је „Кримск“ практично „готова платформа на даљинско управљање. Могућности апарата електронских система експериенталне макете-обрасца већ сада дозвољавају да се њиме даљински управља, а уз незнатне дораде и израду одговарајућих програма и алгоритама за управљање, биће могуће израдити и роботизовану платформу“.

Нажалост, руска точкашка оклопна техника је за сада далеко од горе поменутих стандарда. У класи „оклопни транспортери и борбена возила пешадије“ можемо да предложимо само два обрасца точкаша БТР: БТР-70 и БТР-80. Али они представљају само модернизовани оклопни транспортер серије „60“, развијен још крајем 1950-их. Основно побољшање модела „70“ и „80“ састоји се у томе да два стара бензинска мотора замењују два исто тако бензинска, али јача (по 120 коњских снага) на БТР-70 и један дизел-мотор (210 коњских снага) на БТР-80.

Публици је 1994. представљен нови БТР-90 који је израдио Горковски аутомобилски завод (ГАЗ). Почетак серијске производње планиран је за 2011. Ипак, Министарство одбране се сензационално одрекло набавки. Генерал-пуковник Сергеј Мајев, тада директор Федералне службе набавке за одбрамбену сферу, овако је оцењивао ово возило.

„Ово је напаћено возило. Завершетак рада на огледном обрасцу подударио се са крајем 20. века и одвијао се у условима распадања одбрамбено-индустријског комплекса […], обустављања серијских набавки оклопне технике […]. Државна испитивања која су почела 1996. нису потврдила потпуно испуњавање низа показатеља ТТЗ“. Као што видимо, извођачи нису успели да у потпуности задовоље захтеве војске.

Сада је окончан и производни пут возила БТР-80, и то опет није „од посних колача“.

Ако је све довољно јасно са руским стратешким наоружањем чија улога остаје непромењена, онда се карактеристике будућег возног парка лаке точкашке оклопне технике одређују пројектима као што је „Кримск“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.