Вољене наказе Петра Великог

„Прве природњачке колекције Кунсткамере“ у Санкт Петербургу, прва руска музејска и научна колекција. Извор: культура.рф.

„Прве природњачке колекције Кунсткамере“ у Санкт Петербургу, прва руска музејска и научна колекција. Извор: культура.рф.

У Кунсткамери, елегантном зеленом барокном здању на обали Неве у Санкт Петербургу, крије се соба која би лако могла да послужи као декор за хорор-филм: у њој се налазе полице начичкане теглама у којима већ три века пливају препарирана наказна новорођенчад и уметнички аранжирани делови људских ембриона и дечјих тела. Наизглед морбидна, ова колекција представља својеврсни епицентар руског интелектуалног живота. Иза ње је стајао лично Петар Велики и она на неочекиван начин показује како је овај велики цар обликовао идентитет Русије.

Музеј антропологије и етнографије „Петар Велики“ Руске академије наука (_serbianBeginIgnore_МАЭ РАН_serbianEndIgnore_), елегантно зелено здање саграђено у стилу петровског барока на обали Васиљевског острва наспрам Ермитажа – познатије по свом старом имену Кунсткамера – једна је од најстаријих зграда Санкт Петербурга. Упућенији ће зграду препознати и са грба данашње Руске академије наука.

Када посетилац прође просторије са узбудљивим етнолошким колекцијама које су са свих континената донели руски антрополози од 18. до 20. века, наићи ће на салу са безазленим називом: „Прве природњачке колекције Кунсткамере“ (_serbianBeginIgnore_„Первые естественнонаучные коллекции Кунсткамеры“_serbianEndIgnore_) – у којој се налази најстарија музејска збирка, коју је сакупио лично Петар Велики почетком 18. века. Ако је неприпремљен, посетилац у тој сали може да доживи приличан шок. На старинским полицама у стотинама стаклених тегли у раствору стоје делови људских тела и ембриона украшених цвећем, морским створењима и малим чипканим прекривачима. У другим теглама стоје препарирана новорођена деца и делови њихових тела са свим могућим врстама деформитета. Међу витринама су распоређени мали костури сијамских близанаца сраслих на најразличитије начине и препарирана наказна младунчад разних животиња.

Натписи у сали воде посетиоца у бизарни свет развијене и високо конкурентне индустрије чувања мртвих тела са почетка 18. века, када су се мајстори са истинском усрдношћу такмичили у квалитету резања људских ембриона и инвенцијама око тога шта и како сипати у мртве органе или фетусе како би заувек задржали свој природни облик и боју.

Скелет сијамских близанаца, један од најпознатијих експоната „Првих природњачких колекција Кунсткамере“. Извор: культура.рф.

Очекивано, ова колекција често изазива чуђење необавештених посетилаца, мада су, по речима кустоса, „падања у несвест ретка“. По туристичким сајтовима се често могу пронаћи мишљења да је музеј чудан, па чак и „досадан“: посетиоци не разумеју зашто би ишли у Санкт Петербург „да би гледали деформисане фетусе“.

Мисаони епицентар

Међутим, посетилац се заправо налази у филозофском епицентру једне од најважнијих раскрсница руске интелектуалне, а тиме и опште историје. Наиме, необична колекција и дословно и симболички стоји у корену руске науке и новог идентитета руске нације који је обликован огромном мисаоном енергијом Петра Великог.

Млади Петар Велики (1672-1725) упознао је „анатомске театре“ у Западној Европи током своје прве посете Холандији 1697-98. Тада је у Амстердаму ишао на предавања код најславнијег међу анатомима, Фредерика Ројсха. Када се вратио у домовину, отворио је 1706. први „анатомски театар“ у Москви, која је тада још увек била престоница. Руски император је понекад и сам са ентузијазмом сецирао људска тела за потребе ове експозиције.

Међутим, то није задовољило Петрову страст за знањем о човеку и његовом месту у природи. Само годину дана након што је прогласио новоосновани Санкт Петербург престоницом Русије, наредио је да се на Неви изгради зграда у коју ће се сместити необичне и суштински важне колекције које је планирао да донесе. Као и у свим другим питањима, Петрова жеља за знањем и визија како да промени Русију били су повезани на дубок и креативан начин.

„Уметник смрти“

Фредерик Ројсх (хол. Frederik Ruysch, рус. _serbianBeginIgnore_Фредерик Рюйш_serbianEndIgnore_, 1638-1731), холандски анатом, био је вероватно човек који је достигао највеће дубине у чудној вештини уметничко-научног приказивања делова људских тела. Желећи да своје експонате „вековима или чак заувек“ сачува од пропадања, разрадио је до перфекције метод убризгавања стврдњавајуће воскасте материје и у најмање крвне судове. Тиме је успевао да у потпуности сачува оригиналну боју и облик органа. Детаљи његове процедуре ни данас нису сасвим јасни, мада се зна да је делове тела држао у топлој води како би препарирајућа супстанца допрла до краја најситнијих капилара. Такође, нико ни пре ни после њега није уложио толико труда и талента у саму презентацију.

Јан ван Нек (1634-1714): Анатомске лекције доктора Фредерика Ројсха (1683). Музеј Амстердама. Оваквим предавањима је присуствовао и руски цар Петар Велики приликом своје прве посете Холандији 1697-98. Могуће је да је скелет детета који држи ученик са десне стране управо неки од експоната из санктпетербуршке Кунсткамере.

Врло је важно нагласити да је Ројсхова намера била да људско тело и његове скривене елементе представи као лепе. Он је и наказне делове тела сматрао „веома посебним задовољством за око“. Надао се да ће, ако делови тела буду изгледали као живи, тиме поништити „урођену реакцију одбојности“ која се нормално јавља када се „људи суоче са лешевима“. Зато је експонате декорисао цвећем, лишћем, шкољкама и везеним тканинама и смештао их у тегле испуњене течношћу (liquor balsamicus) чију је формулу само он знао, добијајући на тај начин права мала ремек-дела.

Његова вештина је задивљујућа имајући у виду да ни 300 година после овог поступка експонати нису изгубили природну боју.

Када је 1717. Петар Велики откупио целу Ројсхову колекцију, са њом је добио и тајну формулу: чудесни liquor balsamicus био је мешавина згрушане свињске крви, берлинског плавила и оксида живе. 915 експоната Ројсхове колекције могу се видети у Кунсткамери и данас у свом оригиналном виду. Колекција се сматра једном од најпрестижнијих те врсте на свету.

И тако, током своје друге посете Холандији, 1717. године, руски цар је откупио целу Ројсхову колекцију за 30000 гулдена, што је у оно време била сума довољна да се направи велики ратни брод са свом опремом. Драгоцена колекција, којој је Ројсх посветио цео живот, састојала се од стотина беспрекорно очуваних делова људских тела и здравих и наказних ембриона, уметнички аранжираних у раствору са тајном формулом.

Илустрација из „Природне историје“ Феранта Императа (Напуљ, 1599): један од првих „кабинета чудеса“.
Кабинет чудеса

„Кабинети чудеса“ – или „кабинети реткости“, „театри света“, „кунсткамере“ („уметничке собе“, нем. Kunstkammer) или „вундеркамере“ („собе чудеса“, нем. Wunderkammer) – били су енциклопедијске колекције експоната који припадају данашњим научним областима као што су геологија, зоологија, етнологија, медицина итд. По духу и пореклу ренесансне, ове колекције су имале за циљ да представе велики свет (макрокосмос) у малом (као микрокосмос). Овакви кабинети су настали крајем 16. века у Европи и били су луксуз богатих раних научника и аристократа.

Руска Кунсткамера – са својом специјализованом колекцијом – била је прва таква збирка која је као прокламовани циљ имала образовање народа.

Пошто здање Кунсткамере још није било готово, колекција је једно време била смештена у палати бољара Александра Кикина. Император није доживео пресељење у нову зграду: тек 1728, три године после његове смрти, колекција је пренета на своје садашње место.

Да би збирка била што богатија, Петар Велики је паралелно са амстердамском куповином донео указ „О доношењу рођених наказа, као и пронађених необичних ствари“ (_serbianBeginIgnore_„О приносе родившихся уродов, также найденных необыкновенных вещей“_serbianEndIgnore_), како би „људи долазили и учили се“. За сваку људску или животињску наказу рођену у Русији плаћао је 10 рубаља – што је у оно време била сума за коју су могле да се купе бар три краве. Како би што више људи долазило да види његов „веома чудесни“  призор („_serbianBeginIgnore_зело дивно_serbianEndIgnore_!“ — како је волео да каже император), свако ко би погледао експонате послужен је „кафом, чашицом вотке или мађарским вином“, док су за десерт „давали цукерброд“.

Зашто наказе?

Тако је настала колекција коју сада видимо. У сали Кунсткамере као да нас посматрају отворене дечје главе са откривеним мозгом, фетус који у шаци држи сопствено срце, одрезане дечје ноге украшене чипкама и скорпионима, скелет петомесечног ембриона украшеног црвеном тракицом направљеном од сопствених крвних судова, дечји скелет са две главе, ембрион деформисан енцефалитисом, новорођено дете са џиновском главом (последицом хидроцефалије), много новорођенчади са две главе, три руке, рибљим реповома и безбројним другим деформацијама лица и тела, сложена по логичном распореду... Лица иза стакла често имају благ израз, нека изгледају као да су жива или да мирно спавају, док им је боја коже беличасто-румена. А на некима се могу видети фини трагови бола, замрзнути у времену, као на фотографији.

Док све то посматра, посетиоца обузима необична мешавина дубоког естетског доживљаја разоткривених делића малих органа – безбројних префињених жилица, цевчица и ткива прелепих живих боја које мирно пливају у раствору – што су стари анатоми и желели, уважавања ка чудесности људског тела, неверице, сажаљења, повремене краткотрајне тихе одбојности, разних идеја о животу и смрти и брзих мисли о уму чудног императора који је ова створења волео и истовремено толико много изменио Русију.

Експонат тератолошког дела колекције Петра Великог. Извор: РИА „Новости“.

Али, зашто наказе? Још је филозоф Френсис Бекон (1561-1626), један од главних архитеката научног метода који данас имамо, сматрао да је изучавање деформитета један од фундаменталних задатака нове науке. Он је као равноправне слојеве стварности – а тиме и као равноправна поља истраживања – сматрао природу у нетакнутом виду и историју људских интервенција на њој. Између тих слојева налазе се и својеврсне интервенције природе на самој себи, тј. разне необичности („чудеса“), у које спадају и – наказе. Њих је Бекон сматрао једнако природним као и нетакнуту природу с једне стране, и техничке интервенције на њој са друге. Међутим, управо је изучавање наказа, тих „отклона од уобичајеног хода природе“, сматрао фундаменталним средством за достизање крајњег циља, а то је овладавање самом природом, тј. „прелаз од чудеса природе ка чудесима технике“.

Петар Велики је свакако био врло добро упућен у учења ове врсте и стога „Прве природњачке колекције Кунсткамере“ откривају фасцинантан увид у поглед на свет тадашњих филозофа и првих научника.

Народна наука

И заиста, око овог семена је порасло велико потомство. Русија је врло брзо постала једна од највећих научних сила на свету. У Санкт Петербург су похрлили страни научници, професори и студенти, привучени изврсним условима рада. Сама Кунсткамера је постала седиште Петербуршке академије наука, основане 1724. (Academia Scientiarum Imperialis Petropolitana, данашња Руска академија наука).

То што је Русија почетком 18. века имала академију наука сврставало ју је у неколико најнапреднијих земаља света. Али, постојале су и неке разлике, које је све Петар Велики пројектовао у својим великим визијама. Наиме, руску академију и њене научнике у потпуности је финансирала држава, што је у то време било без преседана.

Дубљи увид у идеје које је Петар Велики поставио у основе специфично руске науке отвара се из његовог схватања функције колекције наказа. Та збирка је пре свега, по речима самог императора, служила „на корист држави“. Деформитете је скупљао и излагао да би „људи долазили и учили се“, јер „неуки верују да се такве наказе рађају од дејства ђаволског путем магије и клетви, чега не може бити, него [настају] због повреде унутрене“. Тако је, на неки начин, наука у Русији, за разлику од других развијених земаља, од самог почетка декларативно била народна.

Чудеса природе и чудеса људска

Здање Кунсткамере данас. На врху централне куле налази се кугла која симболизује Сунчев систем. Извор: РИА „Новости“.

Као што смо рекли, здање Кунсткамере, првобитно саграђено да се у њу смести Петров „дивни призор“, постало је срце руске науке. Средишња кула Кунсткамере и данас осликава визије Петра Великог: на њеном врху је постављена кугла која симболизује Сунчев систем, испод које стоји колекција беконовских „чудеса природе“. На тај начин здање Кунсткамере представља отелотворење везе макрокосмоса и микрокосмоса, баш као што су ренесансни творци „кабинета реткости“ и руски император желели.

И заиста, посетилац који се попне на више спратове Кунсткамере затећи ће тамо праву ризницу „чудеса људских“: кабинете првих руских научника, књиге које су припадале лично Ломоносову, опсерваторију, велики Хоторпски глобус, салу у којој је заседала рана академија наука – једном речју, место где је створена Русија као научна велесила.

Росијскаја газета. Сва права задржана.