Електронски гвоздени војник

Министар одбране РФ Сергеј Шојгу упознавао се са обрасцима нове војне роботске технике. Извор: Комерсант.

Министар одбране РФ Сергеј Шојгу упознавао се са обрасцима нове војне роботске технике. Извор: Комерсант.

Светска тенденција развоја наоружања на принципима иновација заснована је на широкој примени борбених роботских и техничких система. Руски пројекти за одбрану труде се да не заостају за овим перспективним трендом. По мишљењу помоћника главнокомандујућег Копнене војске, пуковника Сергеја Иванова, „у перспективи је да најмање 30% војне технике и наоружања јединица РФ треба да чине роботи“.

Последњег дана јула Министар одбране Сергеј Шојгу упознавао се са обрасцима нове војне роботске технике. Министрову пажњу привукао је мобилни роботизировани комплекс, намењен за извиђање и паљбу из пламенобацачког и стрељачког наоружања по циљевима за које је претходно било обављено извиђање.

Ситуација на југу и на југоисточним прилазима руској територији говори о томе да је потребно стварати јаку бојеву беспилотну технику, такву као што је например перспективни домаћи ударни „Скат“ – заједничко чедо авио-концерна „МиГ“ и „Климов“. Додуше, засад је направљена само макета тог апарата.

Бојеви роботизовани комплекс који је већ ступио у наоружање представља теренску платформу опремљену бојевим модулом на даљинско управљање. Техничке карактеристике и степен заштићености производа омогућују његову високу бојеву ефикасност. Комплекс има заштићено дно, крајње ниско тежиште, точкове са специјалним протектором. Предвиђена је могућност коришћења гусеница, укључујући и оне супершироке са уметцима.

Поред тога министар је прегледао и роботско-технички комплекс радиолошког и техничког извиђања (такође на даљинско управљање), који је способан да уочи извор гама-зрачења на тешко доступном терену, као и два извиђачка апарата: „Зернишко“ („Зрнце“) и „Јула“ („Чигра“).

Први је намењен за аудиовизуелно извиђање, испитивање просторија, подрума, пећина, дна аутомобила, прегледање потенцијално експлозивних предмета. Роботско-технички комплекс малих размера „Јула“ намењен је за добијање видео-информација на отвореном терену и у насељеним местима, као и индустријским објектима.

Министар Шојгу је прегледао и роботско-технички комплекс радиолошког и техничког извиђања (такође на даљинско управљање), који је способан да уочи извор гама-зрачења на тешко доступном терену, као и два извиђачка апарата: „Зернишко“ („Зрнце“) и „Јула“ („Чигра“).

Централни научно-истраживачки институт (ЦНИИ) за роботску технику, водеће руско предузеће за стварање војне роботске технике, такође ради и на стварању унифицираног информационо-управљачког комплекса за аутономну навигацију мини-робота на бази инерцијалних, ултразвучних и оптичких сензора уз омогућавање показивања циљева у телевизијском кадру. Научници раде и на унифицираном систему групне навигације робота и мањих модула за обраду података ради омогућавања навигације аутономног роботско-техничког комплекса.

Поред Министарства одбране, за војне роботе активно су заинтересоване и специјалне службе. Следеће године у наоружању ФСБ-а појавиће се информациони комплекси за извиђање „Пластун“ (пластун – козачки пешак, војник), намењени за патролирање и брзо уочавање сумњивих објеката и људи. Планира се њихово коришћење за одржавање безбедности на Олимпијским играма у Сочију 2014.

„Олимпијски робот“ је опремљен системом аутоматизованог кретања и даљиномером. Принцип његовог рада је исти као код беспилотних аутомобилских система компаније Google: радари и анализатори мере растојање између предмета у зони видљивости и покретни „пластун“ прави једнодимензионалну и 3D-мапу које су компатибилне са било којом другом мапом.

„Планирамо да на лето следеће године потпишемо уговор са ФСБ-ом за испоруку 100 робота за извиђање и прикупљање података. У зависности од комплета, цена ће износити 4–8 милиона рубаља по једном роботу“, изјавио је Алексеј Максимов, директор научно-школског центра „Робототехника“ Техничког универзитета „Бауман“.

По његовим речима, „олимпијски робот“ је опремљен системом аутоматизованог кретања и даљиномером. Принцип његовог рада је исти као код беспилотних аутомобилских система компаније Google: радари и анализатори мере растојање између предмета у зони видљивости и покретни „пластун“ прави једнодимензионалну и 3D-мапу које су компатибилне са било којом другом мапом. На улици се робот оријентише према GPS-пријемнику, а за терен се тачно и прецизно „везује“ помоћу скенера.

Ипак, опремање Оружаних снага РФ роботском техником ипак је још увек далеко од потребног нивоа. За сада израда већине производа не излази из оквира експерименталних примерака. „Ми [војска] данас кажемо: спремни смо да купимо — дајте нам, али направите то што пре. Чини нам се да се они [пројектанти] губе у детаљима тог посла. Ми имамо рокове — 2017, 2018, 2020. Како се може на тај начин радити?!“, чудио се руски Министар одбране пошто је посетио полигон „Ржевка“.

Дефицит аутоматизованих беспилотних ударних средстава нарочито осећа Ратно ваздухопловство Русије. Без обзира на велики парк домаћих беспилотних апарата, наше Ратно ваздухопловство засад нема чиме да се похвали, зато што је већи део опреме безнадежно застарео, а она која је још „у строју“ намењена је искључиво за показивање циљева и прикупљање података. Али ситуација на југу и на југоисточним прилазима руској територији говори о томе да је потребно стварати јаку бојеву беспилотну технику. Такву као што је например перспективни домаћи ударни „Скат“ – заједничко чедо авио-концерна „МиГ“ и „Климов“. Додуше, засад је направљена само макета тог апарата.

По свему судећи, ситуација се може суштински променити када у пуној мери почне да функционише наш Фонд за перспективна истраживања, пандан америчком DARPA који ће се и бавити решавањем питања пројектовања, испитивања и ступања у наоружање домаће бојеве роботске технике.

Росијскаја газета. Сва права задржана.